Najveću farmu koza u Pčinjskom okrugu pokrenuo od nule
U selu Stubal nadomak Vladičinog Hana najpre je nikla mala staja, a onda i prava farma koza koju iz godine u godinu vlasnik Zoran Stevanović oplemenjuje i zanavlja da bi njome ne samo zaradio, već pokazao primer da se poštenim radom u stočarstvu može dobro poslovati.
Zoran Stevanović želi da pomogne i drugima da započnu ovaj posao; foto: JVKozarstvo je u tom kraju sve atraktivnije, što zbog cene proizvoda od kozjeg mleka, to i zbog, kako kažu oni koji se njime bave, mogućnosti da već sa stadom od desetak koza izdržava četvoročlana porodica.
Ono što Stevanovićima ne ide u prilog jeste to što su cene kozjeg sira i surutke daleko više u okruženju. Kako kaže Zoran Stevanović, koji važi za najvećeg uzgajivača koza u Pčinjskom okrugu, sir u Beogradu i Vojvodini prodaje se za 600 do 1.200 dinara, dok njegov jedva dostigne 400 dinara.
U kontaktu sam sa kolegama iz Vojvodine i nekada imam utisak kao da živimo na dve različite planete. Dok se oni bore za povećanje proizvodnje kako bi zadovoljili potrebe tržišta koje je spremno da im dobro i plati, mi na jugu imamo problem da proizvodnju održimo - priča ovaj kozar.
Ima stado od 220 koza i jarića; foto: JVDodaje da ovdašnji kozari dobijaju podršku Poljoprivredno-savetodavne službe iz Vranja, a Opština Vladičin Han finansirala je izgradnju trafoa i dovođenje struje do njegovih objekata kada je pravio farmu. Osnovao je i Udruženje kozara Pčinjskog okruga da bi dodatno poboljšao položaj stočara. Bilo bi lakše kada bi, kako dodaje, bilo organizovanog otkupa jarića kakvo postoji u Vojvodini.
Ima stado od 220 koza i jarićima, što znači da će na leto, kako procenjuje, imati 130 umatičenih grla koza rase „alpino“.
Pravi porodični posao; foto: JVInače, u posao je uključena cela porodica, a sin Danijel, koji je do pre tri godine kao lekar radio na farmi, danas živi i radi u Nemačkoj. Radio je sa ocem dve godine da bi mu pomogao da pokrene farmu i osnaži porodični posao, pa otišao da se bavi onim za šta se i školovao.
Uživao je on i na farmi, nije se stideo i nije mu bilo teško da sa diplomom lekara bude kozar - kaže Danijelov otac.
Nada se da će drugi slediti njegov primer i učiniti da pašnjaci, kojima ovaj kraj Srbije obiluje, budu puni koza i dodaje da je kao iskusni stočar koji je počeo od nule spreman da savet da svakom.
Stevanovići se nadaju da će pašnjaci u okolini biti puni koza; foto: JV
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Vladičin Han.
Komentari
Poslednji komentari
Kostas Gasopulos
08:56 // 30. 12. 2016.
Na kraju smo godine preduzetništva, ali za ovu farmu koza baš treba osnaživanje i u sledećim godinama, tako da se postavlja pitanje povezivanje programa zapošljavanja u NSZ sa ovim i ovakvim farmama u opštinama juga i istoka Srbije. Ovo su domaći poslodavci i njih treba podržati da zapošljavaju sugradjane, ali ne samo u proizvodnji već i u plasmanu proizvoda od koza. Treba povezati kozarstvo i NSZ
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.