Nasilje nad ženama sveprisutno, neophodna bolja primena zakona

Iako se generalno u Srbiji muškarcu dozvoljava da bude ljubomoran i nasilan, profesorka Zorica Mršević je na tribini u Nišu kazala da je medijska slika nasilja i femicida ipak drugačija nego ranije. Država ima dobre zakonske okvire za borbu protiv porodičnog nasilja, ali je, kako kaže, pitanje koliko ih "žestoko" primenjuje.

Istraživanje koje je sprovela ova profesorka ipak je ohrabrujuće ako se posmatra odnos medija, političara i javnosti prema vestima o ubistvima ili nasilju nad ženama.

Analiza daje jednu sliku da mediji sve bolje razumeju fenomen nasilja nad ženama, ima i optimističnih novih momenata, s jedne strane je dobro. Ali se ponavljaju senzacionalzmi i stereotipi i pojačava se tabloidizacija medija, što je opšta boljka vezna za sve teme - rekla je Mrševićeva.

Sada se u medijima često vide sudski epilozi u slučaju femicida, odnosno ubistva žena, a ova profesorka smatra da to deluje preventivno.

Analizirajući medijsku sliku tokom 2015. i 2016. godine kroz prizmu nasilja, došla je i do zaključaka da su se političari eksplicitno izražavali protiv nasilja, i to ne samo deklarativno. Mnoge stručne skupove organizovali su mediji poput Vremena, kao i lokalni, a izdavaja primer Pančevca i Kruševačkog lista, što je takođe doprinelo drugačijem tretmanu ove pojave.

I dalje živimo u pratrijarhalnoj sredini

Ipak, postoje i stvari koje i dalje nisu dobre, a to je, kako kaže, što se izbegava termin "femicid", a i dalje važe stavovi da su muškarci dominantni u društvu. Mediji prate slučajeve femicida do sudskog epiloga, što su i bili zahtevi stručne javnosti i ženskih pokreta; Foto: JV/V. Milić

Termin "femicid" se izbegava, i dalje je tu hegemonistička muškost, što je uzrok rodno zasnovanog nasilja, a ne ljubomora - objašnjava Mrševićeva.

S druge strane, nedostaju novinarske priče o žrtvama, a profesorka Mršević smatra da to pokazuje u kakvom su statusu novinarke, jer, dodaje, ne mogu da se slobodno i kritički izraze o nasilju. Osuda patrijarhalnosti i distanca od uverenja da muškarci mogu da biju, takođe i dalje nedostaju srpskom društvu.

Ipak, dodaje da Srbija sada ipak ima dobre zakonske okvire, ali je problem u tome da li će se oni “žestoko” primenjivati.

Biju Šveđani isto kao što biju Srbi, ali će Šveđanima da se desi mnogo loših stvari ako to urade tako da neće moći dugo to da rade ni da ponavljaju, to je jedina razlika - dodaje profesorka.

Nema istraživanja o nasilju

Koordinatorka SOS telefona u Nišu Ana Saćipović, koja se decenijama bavi problemom nasilja nad ženama, kaže da fale novinarska istraživanja o tome kako se primenjuju zakoni, da nema podataka o tome kako se koriguju individualni planovi zaštite žrtava nasilja koje rade stručnjaci.

Dodaje i da žrtve nisu nikada konsultovane po pitanju donošenja zakonskih okvira, kao i da često nisu upućene u to koje su mere sudovi preduzeli protiv njihovih nasilnika, te ne znaju koja su njihova prava.

Novinarke protiv nasilja

Novinarka Maša Mileusnić je na tribini u Nišu predstavila grupu “Novinarske protiv nasilja nad ženama” koja je oformljena na inicijativu Ujedinjenih nacija.

Mileusnićeva je obajsnila da grupa podstiče na odgovornost za nasilje i femicide, podstiče da se u javnosi priča o nasilju i radi na stvaranju baze sagovornika koji bi u medijima komentarisali ovu pojavu.