Nele Karajlić: Kolo, pank i omražena SRJ bili su naša tajna za svetski uspeh

Splet okolnosti, od političke situacije u Jugoslaviji 1999. godine, preko reputacije Emira Kusturice kao uspešnog reditelja, ali i potrebe zapadnjačke publike za novim licima "world muzike" uticali su na to da No smoking orkestra fuzijom srpskog kola i panka doživi svetsku slavu, puneći dvorane i stadione od Južne Amerike do Azije, rekao je u emisiji "15+15 minuta" Južnih vesti Nele Karajlić.

Osnivač čuvenog Zabranjenog pušenja Nele Karajlić nastupiće sa svojim bendom u subotu, 21. septembra od 20 sati u niškoj Banovini. Tim povodom bio je gost emisije Južnih vesti, a u najveći grad juga Srbije vraća se posle petogodišnje pauze i najavljuje potpuno drugačiji nastup od prethodnog.

Zajedno sa njim nastupiti i operski pevač Nemanja Crnatović, za čiji glas, Nele kaže, da je neophodan u nekim pesmama Zabranjenog pušenja.

U Nišu nikada nije falilo emocije, entuzijazma i elementarne rok energije. Banovina je fenomenalan prostor i podseća me na garažne prostore koje najviše volim i siguran sam da će komunikacija biti uzajamna i bliska. Dosta njih se i popeti na scenu pretpostavljam, pa ćemo ih bacati odozgo, kako smo nekada radili - kaže Nele.

Govoreći o svetskom uspehu No Smoking Orkestra, Karajlić kaže da je to bio dosadašnji vrhunac njegove karijere i ističe da su mnogi faktori doprineli njihovom brzom proboju, a jedan od ključnih je bila politička situacija u Jugoslaviji krajem 90-ih godina.

Nama su išle na ruku neke stvari. Prvo, činjenica da je Emir Kusturica bio već svetski poznati reditelj i da je film Crna mačka, beli mačor bio odskočna daska da ljudi brzo prihvate našu muziku. U tom momentu šou biznis je pao, 1999. je bilo jedno "dosadno vreme" i ljudi, naročito na Zapadu, počeli su da traže nove face "world muzike". Mi smo bili idealni, jer se nije znalo odakle dolazimo. Naš, balkanski milje ne primorava te da sviraš neku formu muzike - rekao je Nele Karajlić.

Nenad Janković poznatiji kao dr Nele Karajlić; foto: JV To što je zemlja bila na “crnoj listi” kako sam Karajlić kaže, doprinelo je njihovom bržem proboju na Zapadu, jer su ljudi bili zainteresovani da vide zbog čega je zemlja bila “najomraženija zemlja zapadne hemisfere”.

Nama je to koristilo jer su ljudi želeli da vide ko to dolazi. Naša prva turneja u Italiji se zvala ‘Kolateralna šteta’, jer mi to i jesmo bili. Mi bismo i bez bombardovanja izašli u svet, ali ta brzina kojom smo od Italije stigli do pariške Olimpije bila je za manje od godinu dana - rekao je Karajlić.

Govorio je i o atmosferi koju je bend stvarao na koncertima, ističući da je retko ko mogao da je postigne.

Oko 10.000 ljudi u hali gde je košarkaška reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato 1990. godine. Tada sam shvatio da smo bend koji bi svaki drugi bend na svetu do 5.000 gledalaca mogao da prevaziđe. Stonsi i mi do 5.000 gledalaca – oni nemaju šanse za stvaranje atmosfere. Sve preko 5.000 ljudi već moraju da ti znaju pesme. Na manjim prostorima smo pravili rusvaj. Tajna je bila kombinacija kola sa pankom, što je od nas napravilo srpske Poukse - rekao je.

Karajlić je u intervjuu istakao i da mu jedino pisanje knjiga još uvek nije dosadilo, te da bi ekranizacija romana Solunska 28 bila njegov veliki san u narednih nekoliko godina.

Ekranizacija romana Solunska 28 je moja velika želja. To bi me ispunilo u narednih pet godina, to je ozbiljna priča. Znam kako ljudi reaguju i kako razgovaraju sa mnom, i na kraju krajeva, znam koliko je knjiga prodato. Nažalost, nisam naišao na razumevanje. Ako imate nekoga ko ima viška para, pozovite me i objasniću mu kako će da zaradi - rekao je Karajlić.

Više o turneji No smoking orkestra, Nišu i niškoj publici, Top listi nadrealista, Složnoj braći i njihovim nastavcima, kao i o Neletovom poznavanju mentaliteta naroda, uz nezaobilaznu muziku Zabranjenog pušenja, koju će Nišlije slušati u subotu u Banovini, možete pogledati u emisiji Južnih vesti.