Neostvarena želja čuvara Seleta: Spomen-kuća umesto na Čegru završila u fioci

Ideja da u blizini spomenika na Čegaru bude podignuta i spomen-kuća u kojoj će svi posetioci na prigodan način čuti sve o podvigu vojvode Sinđelića, stara je bar koliko i dužnost Selomira Markovića, čuvara Čegra. Dok ni jedna od gradskih i republičkih vlasti projekat takvog tipa nije predvidela u svom budžetu, on je po kiši, suncu i snegu nastavio da dočekuje školske ekskurzije, državne predstavnike i diplomate, a svoje besede i dalje drži pod otvorenim nebom.

Ukoliko vas put nanese do spomen-kompleksa Čegar ispod "svete kraljeve lipe" dočekaće vas stariji čovek, rasbarušene sede kose sa blagim i skromnim osmehom. Na klupi u hladu te iste lipe domaćin kompleksa Selomir Marković uz posluženje pričaće vam o jednom od najtragičnijih događaja tokom Prvog srpskog ustanka. Lipu zasadio lično kraj Aleksandar Karađorđević; foto: JV/T. T.

Ključeve kule ima od 1988. godine, od kada bez bilo kakve novčane naknade brine o kompleksu zajedno sa svojom porodicom. Nema nacionalnu penziju, već ima status voluntera, a za sebe kaže da je "amater istoričar".

Za Nišlije je čika Sele, čuvar Čegra.

Ovaj zaljubljenik u srpsku istoriju, u prstima ima svaki detalj Čegarskog boja koji i dan danas prenosi deci iz svih krajeva zemlje. Kako nema adekvatne prostorije u kojoj bi dočekao goste onda kada mu vreme ne ide na ruku, snalazi se na različite načine. Ipak, ni najveća hladnoća ni vrućina nisu ga odgovorile od svog zadatka kom je podredio život, a to je i briga o kompleksu.

Jedna od dve želje koje je uspeo sebi da ostvari za života je to što je "oživeo" Čegar, a tako i sebe.

Neko vreme ljudi uopšte nisu dolazili, počeli su da zaboravljaju svoju istoriju i kakva je onda uloga svih tih spomenika, ali i to je prošlo. Oživeo sam kada su ljudi počeli ponovo da dolaze - kaže Marković.

Ključeve kule dobio je pre 35 godina; foto: JV/T. T.Druga želja mu je da goste može da ugosti u Spomen-kući, koja bi se zvala Srpska kuća kako kaže, čiji sadržaj bi dodatno oslikavao taj period ustanka, način ratovanja i odbrane.

Za izgradnju Srpske kuće znam od kako sam zadužen za ovo mesto, pričao sam ljudima i po nevremenu i po suncu i u autobusima ako je neka oluja, održavao sam spomenik i na minus 20 sa pocepanim cipelama pa bih voleo da doživim da prvi uđem u tu spomen-kuću i održim besedu. Iako je relativno to da li ću dočekati, moram da bude iskren i kažem da sada dobijamo pomoć od Grada i Opštine - kaže Marković.

Seća se i 2009. godine kada je na obeležavanju velikog jubijela, spomenik Čegar po prvi put je posetio neki turski diplomata, kao i da je tada po prvi put u javnosti najavljena izgradnja Spomen-kuće u saradnji sa Turskom.

Jedna od zaposlenih u Opštini Pantelej, koja je bila deo tadašnjeg rukovodstva, a koja želi da ostane anonimna, napominje da je ta ideja ostala u fioci zbog "srpskoj mentaliteta".

Turski ambasador, čijeg se imena više ne sećam, je za završetak svog diplamatskog mandata hteo da napravi gest i zajedno sa našom državom inicirao izgradnju Spomen-kuće. Propadio je srpski mentalitet, bilo je strašnno mnogo pritisaka i protivljenja toj ideji, govorili su nećemo mi turske pare, ne damo da Turska tu podiže išta - objašnjava ona.

Spomen-kuća nekoliko puta najavljivana; foto: JV/T. T.Tada je navodno napravljen idejni projekat koji bez novčane pomoći Turske države, ističe, nije mogao da bude finansijski ispraćen, međutim članovi porodice Marković napominju da je nešto svasvim drugo bilo po sredi.

Svakoga ko je došao smo uvek srdačno dočekali, ta ideja iz 2009. godine nije naišla na odobravanje pre svega naroda jer nije trebalo samo da Turska uloži novac, već i da se obe zastave vijore zajedno, jedna pored druge. Nije bilo nikakve mržnje, nego prosto ne bi bilo u redu prema srpskim žrtvama - objašnjavaju.

Projekat je navodno predviđao uređenje dvorišta, prostoriju za prodaju karata, mutimedijalnu sobu u kojoj bi se prezentovala rekonstrukcija bitke, umetnička dela sa motivima borbe, ali i novozaposlene ljude sa platom iz budžeta koji bi zamenili ulogu Seleta Markovića koju on obavlja besplatno i s ljubavlju.

Tada su nas za malo sklonili sa Čegra, trebalo je da dođu ljudi iz muzeja, hteli da zaposle svoje ljude, a nas da oteraju. Srećom to je naišlo na negodovanje naroda, mi smo s tim izašli u javnost i od tada nas nisu dirali - prisećaju se Markovići.

Tako je ideja o Spomen-kući ponovo na nekoliko godina bila zaboravljena. Markovići su nastavili sa svojim svakodnevnim aktivnostima, da bi 2018. godine i iz Opštine i iz Zavoda ponovo stigla najava o izgradnji Spomen-kuće.

Ipak, od tada pa do danas, o tome nikada više nije bilo reči.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kažu da je realizacija planiranog projekta odložena, zbog toga što su se pojavili drugi prioriteti vezano za održavanje samog spomen-obeležja i kompleksa.

U međuvremenu je izrađen konzervatorsko-restauratorski projekat za radove na samom spomeniku, koji je u prilično lošem stanju, krajem 2022. godine je dobijena saglasnost na isti od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i trenutno pripremamo dokumentaciju za konkurisanje za sredstva kako bi smo ušli u realizaciju - navode iz Zavoda.

Nakon toga, prema listi prioriteta trebalo bi da se radi na uređenju partera, parkinga i pristupnih puteva, a kao poslednja faza bi došao na red i projekat vizitorskog centra, zaključili su. Najavljena rekonstrukcija; foto: JV/T. T.

Markovićima je obećanje o rekonstrukciji spomenika dao i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković. On je na obeležavanju 214. godina od bitke rekao da će država zajedno sa Gradom obnoviti taj spomenik.

Dobili smo obećanje, mislimo da Zavod na tome radi i verujemo da će obećanje biti ispunjeno, jer su nam iz Grada izlazili u susret. Nakon toga potrebna nam je samo dozvola za izgradnju Spomen-kuće i ja verujem da će Nišlije same hteti da to sagrade i sakupe novac - kaže Selomirov sin.

Dok spomen-kompleks čeka na svoju rekonstrukciju čuvar Čegra ističe da će nastaviti da brine o tom zdanju, dočekujući učenike kod kojih želi da svojim besedama probudi ljubav prema istoriji, tradiciji i zemlji.