Nepotrebni vanredni izbori veliki trošak za građane
Država Srbija i njeni građani su u prethodnih 5 godina samo za izbore na republičkom nivou, pokazuje izveštaj Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, izdvojili skoro 9 milijardi dinara, od kojih je 5,4 milijarde otišlo na vanredne izbore koji nisu ni bili potrebni, jer je vlast imala stabilnu većinu.
Ovogodišnji predsednički izbori, koji su bili redovni, predstavljaju pete izbore na nivou republike u poslednjih 5 godina, od kojih su 3 puta izbori bili vanredni. Tokom 2012. organizovani su vanredni predsednički i redovni parlamentarni izbori, 2014. i 2016. održani su vanredni parlamentarni izbori i lokalni, a 2017. redovni izbori za predsednika Republike.
Kampanja za aprilske predsedničke izbore ove godine koštala je ukupno 1.334.669.888 dinara, odnosno skoro 11 miliona evra. Za 2012. kada su zajedno održani lokalni, parlamentarni i vanredni predsednički 2012. izdvojeno je 3.451.030.190 dinara, za izbore 2014. godine 1.970.004.238 dinara, dok je za izbore 2016. godine namenjeno 1.662.678.869 dinara.
Sa novcem koji je potrošen za vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. godine Skupština Srbije je mogla da radi 336 dana, odnosno 319 dana.
Svi vanredni predsednički i parlamentarni izbori, u poslednjih pet godina, održani su uprkos stabilnoj situaciji u državi, koja je konstatovana i u zvaničnim predlozima za njihovo raspisivanje, čime je indirektno negirana realna potreba za njihovim raspisivanjem – kaže Jovana Strahinić, istraživačica NKD-a.
Izbori u poslednjih 5 godina raspisivani su pod izgovorom ubrzavanja reformi na putu Srbije ka Evropskoj uniji, kaže se u izveštaju Koalicije, ali je svaki izborni ciklus usporio reforme, što je konstatovala i Evropska komisija u godišnjim izveštajima u kojima piše da su izbori “prekinuli zakonodavnu aktivnost” ili “ograničili napredak u implementaciji postignutih dogovora sa Kosovom”.
Primetan je i trend da je u “izbornim” godinama broj zakona donetih po hitnom postupku daleko veći nego u “neizbornim”. U 2012, 2014. i 2016. godini ukupno su doneta 364 zakona, od kojih su čak njih 257 ili 70,6% izglasani po hitnom postupku.
Po hitnom postupku usvajani su i sistemski zakoni za koje je u Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade Srbije propisana obavezna javna rasprava, jer “bitno menjaju pravni režim u jednoj oblasti ili uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost” - piše u izveštaju NKD.
Na taj način usvojeni su Zakon o privremenom uređivanju isplate plata i penzija, Zakon o energetici, kao i posebno atraktivni za javnost set medijskih zakona i Zakon o javnom beležništvu koji je za manje od godinu dana 3 puta menjan po hitnom postupku.
Podsetimo, od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji, 1990. godine, održano je 10 predsedničkih i 11 parlamentarnih izbora.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Max Vespertine
12:36 // 10. 7. 2017.
Vučić se svojim sistemom perpetualnog finansiranja kampanja iz budžeta (našim oporezovanim i njemu ničim zasluženim parama), tj. kradjom pod maskom demokratije, svojski potrudio da nam se ista ogadi, a o malverzacijama sa biračkim spiskovima po kojima glasaju mrtvi i 40 ljudi žive u 20m2, da i ne pričamo.
Ako sledeća vlast ne revidira sve, a posebno njihove zakone, Srbije je pukla ko oblanda.
Овца за шишање
11:45 // 10. 7. 2017.
Убише врућине! Овчице, у ред, па на шишање!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.