Niš, Vikipedija i prekrajanje istorije – ko svojata poreklo imena grada

Brojne izmene poslednjih nedelja doživela je stranica „Istorija Niša“ na Vikipediji na engleskom jeziku, pa se sada navodi da poreklo naziva tog grada potiče iz albanskog jezika. Profesorka Irena Ljubomirović objašnjava da je Niš poslovenjeni oblik antičkog imena Naissus, pa da se ne mogu izvoditi zaključci da je naziv grada albanskog porekla.

Nije prvi put da se Niš dovodi u vezu sa velikodržavnim aspiracijama iz susedstva. Jedno od najpoznatijih svojatanja jesu velikoalbanske pretenzije i maštarije nacionalističkih krugova iz te susedne zemlje po kojima je Niš granični grad te zamišljene tvorevine, takozvane Velike Albanije.

Internet je pun samozvanih stručnjaka koji negiraju ili selektivno koriste činjenice, a prekrajanje istorije jedan je od „omiljenijih“ hobija na internetu. Najpoznatija slobodna enciklopedija – Vikipedija često je poprište takvih prekrajanja, a sada je na tapet došao i Niš.

Stranica ne engleskom jeziku o istoriji Niša doživela je desant nepoznatih „autora“, uzburkala rasprave i podigla pažnju na mrežama istoričara, entuzijasta za ovu nauku i lokal-patriota. Za razliku od etimologije Niša na srpskoj Vikipediji, engleska verzija je izmenjena i na stranici „Istorija Niša“ piše da naziv grada vodi poreklo iz albanskog jezika.

Niš je evoluirao od toponima posvedočenog u starogrčkom kao NAISSOS (Naissos), koji je svoj današnji oblik dobio fonetskim promenama u protoalbanskom jeziku, a potom je naziv mesta ušao u slovenski – navodi se na stranici.

Oni kojima je istorija posao kažu, ipak, drugačije. Profesorka sa Departmana za istoriju niškog Filozofskog fakulteta Irena Ljubomirović objašnjava da je poreklo naziva grada Niša kompleksno i još do kraja nerešeno, ali ističe da nema dodira sa albanskim jezikom, pa kaže da su navodi na Vikipediji netačni. O tome, kako kaže, svedoči i rad profesora Aleksandra Lome „Otkude Niš“.

Ono što je sigurno jeste da se ne mogu izvoditi zaključci da je naziv grada albanskog porekla. Naziv grada Niš je poslovenjeni oblik antičkog imena Naissus. Naziv Naissus se ne može tumačiti latinskim jezičkim sredstvima, što znači da su ga Rimljani preuzeli od domorodačkog stanovništva i to Kelta, Ilira ili Tračana. Profesor Loma, naginje ka tome da je ime grada keltskog porekla i da je nastalo prema imenu reke na čijim obalama se grad nalazio – kaže Ljubomirovićeva.

Dodaje da su oni koji uređuju spornu stranicu na Vikipediji skloni svojatanju i da vrlo olako iznose zaključke koji sve, pa i Niš, treba da dovedu u vezu sa njihovom državom i narodom.

Pominje i ranovizantijskog istoričara Priska, koji u petom veku govori o reci na kojoj leži grad Naissus i naziva je Danubius. U osnovi reči Danubius je, kaže, stara idnoevropska reč „danu“ koja označava vodotok, reku.

Antičko ime Nišave je Navya i po svom obliku ovo je pridev izveden od indoevropske reči naus što znači čun, lađa. Kombinujući ove podatke sa nazivom reke, koji nam daje Prisk, dolazimo do punog imena reke: Danus Navia. Reč danu bila je u upotrebi u keltskom i iranskom jeziku, ali je na ovom prostoru sigurno poticala od Kelta koji su bili prisutni u ovom delu Balkana od trećeg veka pre n.e. U keltskim jezicima ovaj pridevski deo navia znači „plitak drveni sud“ pa odatle čun, tako da bi naziv danu-navia mogao da se odnosi na klisurasto korito Nišave kakvo je bilo u većem delu njenog toka – objašnjava profesorka.

Ko uređuje Vikipediju?

Vikipedija ili na engleskom Wikipedia je slobodna enciklopedija na internetu, a njen slogan je „Slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje“.

Upravo zbog toga ona nije veoma pouzdan izvor informacija, pa na njoj i činjenice mogu da zamene neistine.

Podaci od marta prošle godine pokazuju da je dostupna na 319 jezika, kao i da broji čak 102.100.000 registrovanih urednika.

Tekstove mogu da menjaju i anonimni korisnici, a navodi se i da se sadržaj članaka kod spornih tema određuje konsenzusom.

Napravljene izmene u tekstovima ne prolaze uredničku proveru i odmah postaju vidljive, bez obzira da li sadrže neku grešku.