Niš nedovoljno prilagođen biciklistima

Malo mesta za parkiranje, nedovoljno ulaganja u biciklizam, tek nekoliko staza na kojima su neretko parkirani automobili i centralne niške ulice na kojima nema dovoljno mesta da se napravi deo za dvotočkaše, pa biciklisti moraju da voze kolovozom i rizikuju bezbednost, neki su od problema sa kojima se suočavaju vozači bicikla u Nišu.

Iako su krajem 2014. godine postavljeni držači u blizini bitnijih sadržaja u gradu, oni koji se svakodnevno voze biciklom kažu da ih nema dovoljno, naročito kod javnih preduzeća i pošti, gde gotovo svakodnevno moraju da parkiraju bicikl dok završe obaveze. Fale parkirališta za bicikle kod javnih preduzeća; foto: JV

Trener u sportskom klubu “Oxigen” i ljubitelj biciklizma Srđan Nonić, koji je i odbornik pokreta "Dosta je bilo" u Skupštini grada, kaže da držači generalno fale svuda, a kao rešenje vidi postavljanje držača za bar dvadesetak bicikala svuda u gradu gde postoji i parking za automobile.

Grad nam je izuzetno dobar za komunikaciju biciklom, a samo na nekoliko mesta u centru grada imamo te držače. To nije skupo, a lepo izgleda, može mnogo lepo da se uradi i kvalitetno. Svako javno preduzeće, svaka ustanova, firma, svuda gde imamo parking treba da imamo i parking za bicikle - dodaje Nonić.

Ove godine nije planirano da se postave nova parking-mesta za bicikle, kaže većnik Igor Vojinović, ali će u narednom periodu da sagledaju predloge o tome da li su potrebni novi držači.  U "Stop šopu" pored parking-mesta za automobile postavljeni i držači za bicikle; foto: JV/Jovana Adamović

Ove godine samo staza ka Niškoj Banji

Vozači se žale i da staze koje postoje na niškim bulevarima nisu dobro međusobno povezane, kao i da je rizična vožnja centralnim ulicama zbog saobraćajne gužve. Niš je "neplanski rađen", pojašnjava Nonić, pa zbog toga ne postoji mogućnost da se staze prave “bilo gde”, ali on kao rešenje predlaže pravljenje “zone za bicikliste” u kojoj će oni moći slobodno da se kreću.

Postojeće dve trake za kola, koje postoje u većini ulica, možemo desnu traku blizu kolovoza da označimo do pola i da stavimo znak za bicikl tako da možemo da napravimo jednu zonu za bicikliste - pojašnjava Nonić. 

Tada bi trebalo aktivno uključiti policiju i komunalnu policiju, kaže Nonić, jer se desna traka u centru grada mahom koristi za protivzakonito parkiranje i zaustavljanje automobila. Do kraja godine bi trebalo da bude gotova staza ka Niškoj Banji; foto: K. G./arhiva

U gradu trenutno postoji oko 10 km građevinski uređenih i saobraćajnom signalizacijom obeleženih biciklističkih staza, dodaje Vojinović. Nije planirana izgradnja novih staza ove godine, kaže većnik, već će samo da se završi ona ka Niškoj Banji.

"Oko 2 miliona dinara za unapređenje bezbednosti dvotočkaša"

Nonić ističe i da se u Nišu “apsolutno ništa ne ulaže u biciklizam”, ali da je takva situacija i sa drugim sportovima. Kaže da je razlog to što se pare daju samo određenim klubovima, a da su oni uglavnom povezani sa funkcionerima i onima koji taj novac daju. Oko 2 miliona dinara bi trebalo da izdvoje za bezbednost dvotočkaša; foto: Vanja Keser

Međutim, deo para od naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje na teritoriji Grada, kaže većnik Vojinović, uložiće u unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima biciklista.

To je i obaveza lokalne samouprave, prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, da trećina naplaćenih kazni bude namenjena za bezbednost, a Grad Niš će taj novac da potroši za promotivni materijal, kacige, svetloodbojne prsluke, katadioptere, štampanje brošura koji su namenjeni promovisanju bezbednosti dvotočkaša i drugo.

Programom korišćenja sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja na teritoriji Grada Niša za 2017. godinu planirana je nabavka preventivno - promotivnog materijala i opreme za bicikliste, mopediste, motocikliste i traktoriste u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja ovih kategorija učesnika u saobraćaju u procenjenom iznosu od 1.900.000 dinara - dodaje Vojinović.

Holandija jedna od evropskih zemalja koje vode računa o biciklistima

Jedna od zemalja Evropske unije koja promoviše zdrav život kroz vožnju bicikle, ali i vodi računa o tome da gradove prilagodi biciklistima je Holandija. Jedan od primera njihove brige je i viseći kružni most za bicikliste “Hovering” u Ajndhovenu.

Napravljen je kako bi se smanjila gužva u saobraćaju, odvojili biciklisti i oni koji voze automobile i prvi je ovakav most na svetu.

Holanđani su posebnu pažnju posvetili i držačima za parkiranje bicikala, a podsećaju na to da 8 parkiranih bicikala zauzima mesto jednog automobila. Pored toga što vode računa da obezbede dovoljan broj držača, posebnu pažnju posvećuju i njihovom dizajnu.