Niš u Srbiji opet prednjači po zagađenju vazduha, ekolozi i građani traže hitne mere

Već dva dana u Nišu merenja konstantno pokazuju prekomerno zagađenje vazduha, najveće ove grejne sezone, ali se tim povodom ništa ne preduzima. I građani na društvenim mrežama pozivaju nadležne da nešto tim povodom učine, a ekološka organizacija RERI traži od donosioca odluka da preduzmu hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan na koju su se obavezali krajem prošle godine.

Posebno se tokom popodneva i večeri prethodna dva dana vazduh u Nišu vidi i oseća, a merenja pokazuju da je i 6 puta više suspendovanih PM čestica bilo u vazduhu sinoć nego što je to dozvoljeno.

I jutros je jako zagađen vazduh u Nišu, prema ocenama Agencije za zaštitu životne sredine. Vazduh je najzagađeniji i ove godine, ali i ove grejne sezone prema merenjima, ali se nadležni tim povodom ne oglašavaju.

Nišlije su zato reagovale na društvenim mrežama, traže hitne mere protiv zagađenja i da nadležni nešto konačno preduzmu.

Plan kvaliteta vazduha je objavljen početkom decembra 2020. godine, ali većina mera koje su predložene su dugoročne.

Oglasila se i ekološka organizacija RERI koja je pokrenula kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh". Ekolozi od donosilaca odluka traže da politiku preorijentišu na hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koju su potpisali u Sofiji 10. novembra 2020. godine.

Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema merenja kvaliteta vazduha i postupno ukidanje subvencija za ugalj. Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju struje najbitnija je mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a važnu ulogu može imati zamena kotlova u domaćinstvima ekoloških čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti - pojašnjavaju.

Ističu da stanovnici Zapadnog Balkana žive u otrovnom oblaku i da je neophodno da nadležni u tim zemljama i građani zajedno spreče prevremeno umiranje do 13.500 ljudi godišnje, od čega se većina slučajeva pripisuje izlaganju praškastim materijama, koje uglavnom potiču iz termoelektrana na ugalj.

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije podjednako su izloženi zagađujućim materijama u vazduhu. One dolaze i iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, a jedan od značajnijih faktora je i zastarela tehnologija grejanja u domaćinstvima. "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" ističe značaj regionalne saradnje neophodne za transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, koja bi istovremeno unapredila privredu i javno zdravlje - ističu.

Podsećaju da se PM čestice, kojih je bilo više od dozvoljenog u vazduhu u nekoliko gradova u Srbiji, pa i u Nišu prethodna dva dana, povezuju sa nizom bolesti, od onih koje pogađaju srce i disajne organe, preko dijabetesa, do neplodnosti i raka.

Državni budžeti ne otkrivaju ogromne troškove na ime lečenja posledica zagađenosti vazduha i izgubljenih godina života, dok države i dalje finansijski podržavaju projekte u sektoru uglja koji generiše zagađenje. Osim toga, opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene, pa poplave, suše i bolesti takođe dolaze kao posledica - napominju.

Zato podsećaju na to da je i Srbija jedna od zemalja koja je u novembru 2020. u Sofiji prihvatila Zelenu agendu za Zapadni Balkan i time se obavezala da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. Više o kampanji možete videti na sajtu RERI.