Niška Opština Medijana ne dostavlja biografije plaćenih članova komisija

Dva dana nakon što su novinari Južnih vesti Opštini Medijana zatražili biografije članova i predsednika komisija, koje finansiraju građani, sekretar Skupštine je odgovorio da Zakonom “nije predviđeno” da se zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja šalju elektronski i traži da se on dostavi lično ili poštom. Da je pisani zahtev poslat mejlom legitiman, potvrđuju i iz Kancelarije Poverenika.

Pet komisija trenutno postoji u Opštini Medijana, jedinoj u kojoj Srpska napredna stranka nije na vlasti. Iako krnje, bez predstavnika SNS koji svoje članove još nisu predložili, četiri od pet imaju izabrane članove i predsednike.

Članovi i predsednici izabrani na sednici Skupštine; foto: Tamara Radovanović Bez novčane naknade rade samo u Komisiji “Sveta Petka” - Jelena Jović, Petar Mitić, Milja Milenković i Jelica Stošić.

Članovi komisija za komunalna i za socijalna pitanja primaju po 5% mesečno od republičkog proseka, dok predsednici tih komisija primaju po 7,5% od republičkog proseka.

Predsednik Komisije za komunalna pitanja i urbanu estetiku je Saša Petrović, a članovi su Nataša Živaljević Luksor, Stojan Tasić i Andrija Gađić.

Komisijom za socijalna pitanja predsedava Sanja Starinac, a članice su Ana Miladinović, Bosiljka Vukašinović i Miljana Živić.

Jedna od novih u Medijani jeste Komisija za analizu trošenja opštinskog budžeta u periodu 2020-2024. Ona je oročena na dva meseca, a na poslednjoj sednici Skupštine izabrani su predsednik - Bojan Mitić, kao i članovi Srđan Nonić i Bogoljub Nikolić. Istaknuto je i da će predsednik primati 70.000 dinara mesečno, a članovi po 50.000.

Novinari Južnih vesti zatražili su biografije svih predsednika i članova svih komisija iz Medijane, kao i dokumentaciju iz koje se može videti šta ih za obavljanje tih poslova kvalifikuje.

Najpre su iz Opštine Medijana dva puta potvrdili prijem zahteva, a zatim je, dva dana kasnije, sekretar Skupštine Miodrag Grujović (izabran jula 2023. na konstitutivnoj sednici) poslao mejl u kojem navodi da zahtev mora da se pošalje poštom ili odnese lično na pisarnici.

Poštovana, prema čl. 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražilac informacije podnosi pismeni zahtev, što znači da isti mora biti dostavljen putem pošte ili neposredno predat pisarnici. Navedenim zakonom nije predviđeno podnošenje elektronskog zahteva, pa je potrebno da zahtev koji ste priložili uz elektronsku poruku podnesete neposredno ili putem pošte - piše Grujović.

foto: printscreen U članu 15 tog Zakona zaista je istaknuto da tražilac treba da traži “pismeni zahtev”, ali iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Nišu pojašnjavaju da u ovom slučaju on jeste podnet u pisanoj formi, elektronskom poštom.

Predaja zahteva elektronski, dodaju, jeste predviđena Zakonom.

Zahtev čak ne mora da sadrži ni Vaš potpis, već samo ime, prezime, adresu i što precizniji opis potrebne informacije, kao i naziv organa vlasti. Zakon je regulisao elektronsko opštenje organa i stranaka, tako da je Zakonom propisano da je jedan od načina predaje podnesaka elektronskim putem. Odgovori organa takođe se mogu dostavljati elektronskim putem ukoliko ste sa tim saglasni. Dakle, može lično, poštom ili elektronskim putem na zvaničnu internet adresu organa. Čak i ako nije podneto na zvaničnu, već na neku službenu adresu zaposlenog, on je dužan da obavi prijem podneska, kao i da ga prosledi nadležnoj službi. Oni ne mogu da smatraju da Vi niste podneli zahtev jer ste zahtev podneli - kažu iz Kancelarije Poverenika.

Zahtev da se podnesak preda lično ili poštom opravdan je samo u specifičnim situacijama, kada, na primer, mejl nije u funkciji, dodaju dalje.

Zahtev je poslat 22. oktobra, pa je rok za dostavljanje odgovora 6. novembar.