Niška rep pesma o decentralizaciji i dalje "odzvanja", stručnjaci tvrde da je "nikad aktuelnija"

Pesma Centrifuga, o problemu centralizacije Srbije, niških repera u žižu javnosti dospela je pre 17 godina kada je u nekoliko minuta postala glas jedne generacije nezadovoljne centralizacijom u Srbiji. Nastala iz dubokog nezadovoljastva prema sistemskoj nejednakosti, fokusirana na probleme unutrašnjosti zemlje, te pozivala je na promene, smatraju neki od autora Marjan Todorović i Ivica Blanuša. Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša smatra da je tema centralizacije i dalje aktualena.

Stihovi četvorice repera, nastali 2006. godine, za jednog od autora Marjana Todorovića predstavljali su otelotvorenje i prezentaciju stava nezadovoljne i buntovne omladine, te kaže da koliko god takav tadašnji “oldskul” pristup bio škripav, tonski prljav, produkciji loš i u muzičkom perfekcionizmu loš, donosio je dobru energiju i želju za promenama.

Osnovna ideja vodilja tog pokreta tada bila je da svakako mora da predstavlja alternativni odgovor galopirajućem bljutavostihizmu i sladunjavom mejnstrimu, koji je u tom periodu pandemijski krenuo da se “nekontrolisano” širi kroz većinu nacionalnih medija, gde je naše pravo bilo da znamo sve osim istine, uz veliko poštovanje trećem kanalu RTS-a i pre svega emisiji Dodatno ubrzanje - ističe Todorović.

Inicijalni okidač da snime pesmu i spot, ali kako Marjan Todorović Joker kaže, ne i jedini, bilo je to što je niška TV 5 ostala prva ispod crte za dobijanje nacionalne frekvencije iako je, kako kaže, ispunjavala sve uslove. Osećajući potrebu da nešto promeni Todorović smatra da je političkom odlukom sprečeno da se čuje predstavnik glasa ljudi koji žive u jugoistočnoj Srbiji.

Umesto da ta naša, jedina profesionalna vanprestonička televizija, te godine dobije nacionalnu frekvenciju i u narednom periodu u etar srpskog medijskog prostora plasira sliku i glas ljudi koji isto tako žive, rade i plaćaju porez državi čiji je Beograd glavni grad, besprizornim političkim marifetlukom je odlučeno da tu frekvenciju dobije TV Avala. I tada, kao i sada, jug Srbije je potpuno skrajnut iz svesti beogradskog establišmenta i prestoničkog noblesa, što je bespogovorno i nepriskosnoveno vazda bio dovoljan samom sebi, bez bilo kakve empatije prema kompletnom ostatku države, koju sam taj glavni grad predstavlja kroz svoj prestonički monopolizam - kaže popularni Joker.

Ideja pesme, kao i prvi demo snimak nastala jos 2003. godine, kaže drugi autor Ivica Blanuša i dodaje da Centrifuga ne govori samo o problemu južnjaka već i ostatka Srbije, kaže Ivica Blanuša I.Bee citirajući deo pesme Kad hoću snimim album, mora palim za BG i ističe da je taj stih bio jedan od okidača da naprave pesmu, koji za njega predstavlja nepravdu odrastanja van Beograda.

Mi se ne mirimo sa činjenicom da je put Beograda, pravi put za sve ljude iz unutrašnjosti koji žele da uspeju u određenom domenu. Žao mi je što se na tom jako bitnom polju ništa do sada nije promenilo. Jedino smo političkim strankama dali ideju da u svoje programe ubace decentralizaciju, kao još jednu tačku koje do tada nije bilo na radaru, pomoću koje bi očigledno samo skupili glasove ljudi iz unutrašnjosti - kaže popularni I.Bee.

Složni su Todorović i Blanuša da pesma nije pravljena sa nekom posebnom političkom ili ideološkom idejom koju su unapred smišljali kako bi sebi podigli rejting, već tvrde da je nastala iz ličnog revolta i potrebe da na “tvrd ritam bace tvrdu rimu” trenutnog nezadovoljstva.

Ne bih ja to postavljao isključivo kao pitanje tzv. južnjaka, bez obzira što sam na ličnom primeru itekako osetio šta taj epitet znači u našoj zemlji i koliko minucioznih tzv. severnjačkih predrasuda sa sobom nosi. Međutim, ako se bilo koji čovek, odakle god da je, prema bilo kom čoveku, koji isto tako odakle god da je, postavi, pre svega, kao čovek – to je stav koji apsolutno obara i ruši sve granice svih mogućih predrasuda. Niko ne bi trebalo da se stidi onoga što jeste, a naročito ne toga odakle potiče, jer niko od nas nije mogao da bira gde će se roditi, od kojih roditelja, u kom selu, gradu, državi, s kojom porodičnom istorijom i s kojom nacionalnom veroispovešću. Ali svako od nas ima slobodu da izabere kakav će biti čovek - zaključuje Marjan Todorović.

Nacionalna Koalicija za decentralizaciju: "Beogradsko srce pune sve devastiranije vene"

Tadija Mitić iz Nacionalne Koalicije za decentralizaciju kaže da je kada i Centrifuga nastala i njihova organizacija, koja je tada okupila preko 70 udruženja širom Srbije da kroz građansku inicijativu omoguće decentralizaciju u svim oblastima života.

Govoreći o ulaganjima u istraživanja i razvoj, Mitić ističe da se 17 godina nakon objavljivanja pesme 72,8% ukupnih ulaganja dešava u Beogradu, dok se u Vojvodini ulaže 19,2%, a u jugoistočnom regionu Srbije ulaže svega 4,5%. Najmanje ulaganja, prema statistikama Tadije Mitića ima u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, gde se u istraživanja i razvoj ulaže 3,5%

Ostaje da u Nišu, gde se podižu tržni centri umesto muzičkih dvorana, ostaje samo i da se kupe “dreške”, ali zato da bismo kupili mali delić kulture, “mora pališ za BG”. Ostalo je da kad “hoćeš na TV, mora pališ za BG”, jer su lokalni mediji, po ugledu na opštine, potpuno devastirani prema zvaničnim statističkim podacima. Jedino stih koji bi morao da se promeni je kad “hoćeš bolji pos’o, mora pališ za BG – ovog puta bi moralo da se izbaci ovo „bolji“ i da zvuči: „kad ‘oću pos’o, mora palim za BG“ - kaže Mitić.

On je istakao da je akutuelnost Centrufuge posle 17 godina može ogledati u tome da Beograd ima, kako je rekao, nesrazmerno i neopravdano veći budžet od ostatka Srbije, te kaže da je u odnosu na niški bio 14 puta veći.

Prosečna plata na godišnjem nivou u Beogradskom regionu u 2021. iznosi 82.132 dinara i čak je 24,6% viša od nacionalnog proseka. Ne zaboravite da je najveći deo aparata javnih vlasti, kao i 44% radnih mesta u privredi locirano u Beogradu. Vojvodina je nešto slabija od proseka – 62.494 dinara (5,2% ispod proseka), dok Šumadija i zapadna Srbija prima svega 55.901 (15,2% ispod proseka), a južna i istočna Srbija 57.551 dinara (13,7% ispod proseka) - ističe Tadija Mitić.

Pozivajući se na istraživanje asocijacije “Nezavisna kulturna scena Srbije”, Mitić kaže da je spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu koštao tri puta više od ukupnog budžeta za aktivnosti Ministarstva kulture za 2020. godinu, kao i to da se 70% tog budžeta usmerava ka ustanovama kulture u prestonici.

Iz svega navedenog se jasno vidi da se preko pola ukupnih sredstava za sprečavanje nezaposlenosti slivaju u jedan region, i to onaj region gde je nezaposlenost najmanja, 70% sredstva za kulturu slivaju se takođe u jedan statistički region - kaže Mitić.

Citirajući završne stihove koje su napisali Joker, I.Bee, Taz i Marconiero “ako Beograd je srce, zapitaj se šta su vene?”, Tadija Mitić ističe da su najćešća oboljenja prosečnog građanina Srbije upravo kardiovaskularna, te zaključuje da su srce ostale da pune “sve devastiranije vene”.