Niška vlast govori jedno, tržište drugo - nema nekretnina za 835 evra po kvadratu

Iz niške skupštine čule su se juče uvrede na račun medija, a u odbranu stranačke koleginice odbornik Nikola Ilić izjavio je da zet gradonačelnice nije imao korist od kupovine socijalnog stana u ulici Majakovskog i da će ga plaćati po tržišnoj ceni nekretnina u gradu, tačno 835 evra po kvadratu. Oni koji prodaju nekretnine kažu, međutim, da na tržištu na toj lokaciji kvadrat košta najmanje 400 evra više, a Nišlije da zbog ogromnih cena često odustaju od kupovine.

Kvadrat na tržištu u Nišu je od oko 1.000 do preko 2.000 evra, kažu oni koji kupuju i prodaju nekretnine. Nakon što je Ilić na jučerašnjoj sednici Skupštine poručio da su tajkunski mediji pokrenuli hajku na gradonačelnicu Niša i da je istina da će njen zet plaćati stan po tržišnoj ceni, te da neće imati nikakve benefite, građani koji već neko vreme traže stan koji mogu da priušte pitaju gde mogu da nađu stan od 835 evra po kvadratu.

Kvadratura je baš skupa, minimum je bio 900 evra u novogradnji. Ne znam ko može sebi da priušti nov stan, a i ovi stari su skupi i cene im nisu u skladu sa uslovima. Garsonjere koštaju od 30 do 35 hiljada evra, a zgrade su baš stare. Sve u svemu, obični građani ne mogu sebi da priušte trenutno stan u Nišu, a svuda su neka gradilišta - kaže Nišlijka Jovana.

Mnogi odustaju od kupovine zbog visokih cena; foto: M. B.Zašto su cene stanova u Nišu naglo skočile ove godine, te kvadrat u nekim delovima grada košta više od 2.000 evra - građanima koji žele da kupe stan nije sasvim jasno, ali jasno im je, kažu, da taj novac nemaju. Pitaju ko ima novca, ko kupuje stanove za gotovinu i to u tolikoj meri da agenti u Nišu kažu da je većina prodata več na početku gradnje.

Za ogromno poskupljenje nekretnina na koje ukazuju čitaoci eksperti daju različita objašnjenja - od toga da je poskupeo građevinski materijal i da radnici odlaze iz zemlje, do toga da se u nekretnine ulaže ogroman novac nepoznatog porekla.

Jedan od odgovora koji nude stručnjaci jeste - ogromna potražnja, a slaba ponuda.

Kako je ponuda toliko manja od potražnje kada se na svakom koraku nešto gradi, pita Nišlijka koja je nedavno odustala od kupovine stana jer kaže da nije u stanju da toliko plati.

Da “obični” građani ne mogu da plate tolike cene smatra i Biljana Stepanović iz časopisa Nova ekonomija. To mogu, kaže, ljudi koji su došli na vlast ili posluju s vlašću, a imaju “ozbiljan” novac.

Kvadrat u nekim delovima Niša košta i više od 2.000 evra; foto: Vanja KeserJedni od njih nekretnine grade, a drugi ih kupuju. Oni nemaju taj novac gde da ulažu u Srbiji sem u nekretnine. Ne možemo zaboraviti da obični ljudi koji žive od plata toliko novca nemaju niti su kreditno sposobni da mogu da podignu tolike kredite i da otplaćuju rate - objašnjava Stepanović.

O tome ko kupuje jako skupe stanove u Nišu, iz jedne građevinske firme kažu - ljudi s juga, najviše s Kosova. Porodice koje prodaju zemljšte, oni kojima deca dolaze u Niš da studiraju, kažu građevinari, takođe ovde dosta kupuju stanove u poslednje vreme.

Roditeljima studenata isplativije je da kupe stan i otplaćuju kredit nego da plaćaju kiriju nekoliko godina tokom studija. Osim toga, mnogi kirijom koju uzimaju za jedan stan pokrivaju ratu za drugi. I tako ljudi uzimaju i drugu, treću, četvrtu nekretninu - kažu iz niške građevinske firme.

Povremeno, kažu, ima i zaposlenih u IT industriji koji zarađuju dovoljno da stanove mogu da kupe za keš.

To je slučaj sa čitateljkom Južnih vesti iz okoline Pirota, koja je nedavno gotovinom kupila stan u Zetskoj ulici. Zbog studija i posla, kaže, dugo su ona i partner, koji radi kao programer, živeli kao podstanari, a kada su rešili da kupe stan, naišli su na ogromne cene.

Dosta dugo smo tražili stan na Bulevaru Nemanjića i u Duvaništu, ali cene su neprestano rasle i shvatili smo da ako ne kupimo nešto sada, poskupeće još više. Ovamo u Zetskoj je lokacija diskutabilna, nemamo prodavnicu u neposrednoj blizini, niti tu prolazi autobus, a cena je opet dosta velika, više od 900 evra smo platili kvadrat - objašnjava Ljubica.

Sve poskupelo, pa i kvadrat

O tome zašto su stanovi skupi čak i u delovima grada gde nema javnog prevoza i prodavnica, građevinari kažu - radnici odlaze u inostranstvo. Tvrde, sve su veće i minimalne dnevnice za koje hoće da rade oni koji ostanu. Sem radne snage, ističu da je poskupeo i materijal, ali i komunalije.

Stepanović kaže da obični građani teško mogu da priušte stan u Nišu; foto: JV/J. A.Doprinela je i pandemija, a poskupelo je i sve za dobijanje građevinske dozvole. Što se tiče građevinskog materijala, primera radi, samo ove godine je u tri navrata skočila cena stiropora za po 15-20 odsto. Osim toga, niže su kamatne stope na stambeni kredit. Ali ključan uzrok poskupljenja stanova je ogromna potražnja - objašnjavaju građevinari.

Ogromna potražnja koja se često pominje za Biljanu Stepanović iz Nove ekonomije nisu dovoljno objašnjenje, pa tumači da u Srbiji postoji klasa ljudi koja nema gde da ulaže ogroman novac sem u nekretnine, što povećava potražnju, a samim tim i cene.

Sve više građana podiže stambene kredite

Iz Udruženja banaka kažu da je prvih pet meseci ove godine vidno porastao broj korisnika stambenih kredita u odnosu na isti period prethodnih godina.

Vidno porastao broj korisnika kredita; foto: PrintscreenNa kraju maja 2021. godine u korišćenju je bilo više od 140.000 stambenih kredita (141.296). Ovaj broj predstavlja rast u odnosu na 2020, kao i na 2019. godinu. U isto vreme prošle godine bilo je 128.195 kredita, a na kraju maja 2019. registrovano je 119.016 kredita - navode iz Udruženja banaka Srbije.

Prema podacima, kredite najviše podižu građani koji nisu iz Niša, već iz Vranja, Pirota i Leskovca. Raste i iznos odobrenih kredita; foto: Printscreen

Iz Udruženja objavljuju podatke da i iznos odobrenih stambenih kredita raste. Ove godine, na kraju maja, iznosio je nešto manje od 500 milijardi, gotovo 100 milijardi više u odnosu na isti period 2019. godine, dok je na kraju maja 2020. iznosio 430 milijardi.

Stanovi povoljniji u “sivoj fazi”

Eksperti ukazuju na još jednu zanimljivu situaciju u trgovini nekretninama. Kako navode, oglašivači često stavljaju u oglas više cene od onih po kojima kasnije prodaju stan. Tako se u Nišu kvadrat starogradnje proda za oko 150 evra manje nego što stoji u oglasu, a kvadrat novogradnje za čak oko 500 evra manje, kažu sa portala 4zida.rs

Jasmina Gavrilov Dražić sa ovog portala savetuje građanima koji kupuju stan da to čine u takozvanoj “sivoj fazi” - kada su tek izgrađeni temelj, zidovi i krov, jer je tada, kaže, kvadrat najpovoljniji. Kaže da i starogradnja poskupljuje jer su u novogradnji sve veće cene.

Eksperti savetuju da se stanovi kupuju kada su tek izgrađeni temelj, zidovi i krov; foto: Vanja KeserU Nišu se poslednjih godina sve više gradi i investitori svaku potencijalno dobru parcelu koriste da podignu stambene zgrade, bez obzira na to o kom delu grada je reč. Novogradnja značajno utiče i na porast cene starogradnje, jer oglašivači starogradnje prate trendove cena na tržištu kada oglašavaju svoje stanove - objašnjava Gavrilov Dražić.

Što se tiče lokacija u Nišu, sa portala 4zida.rs kažu da su stanovi najskuplji u opštinama Medijana i Pantelej, dok građevinari kažu da je izgradnja “Delte” znatno podigla cene stanova u tom delu grada.

Dok cene stanova skaču, kuće su, prema podacima sa portal 4zida.rs, znatno jeftinije i prosečna cena kvadrata je 512 evra, a takođe su najskuplje u opštinama Medijana i Pantelej.

Balon koji (ne)će brzo pući

O tome kada će cene stanova pasti, ljudi koji se bave nekretninama kažu tek 2023. godine, ali ne očekuju veći pad cena.

Biljana Stepanović smatra da stanovi ni za dve godine neće biti mnogo jeftiniji nego sada i da ovo, kako navodi, nije balon koji će brzo pući, upravo zbog klase ljudi koja “ozbiljnim” novcem kupuje nekretnine i prodaje ljudima iz iste te klase.

Kada je reč o tvrdnji odbornika SNS da zet gradonačelnice nije povoljnije prošao od ostalih građana i da je 835 evra po kvadratu tržišta cena, oni koji rade na tržištu kažu da se stanovi u tom delu Niša, u Duvaništu, prodaju po ceni od 1.200 ili 1.300 evra po metru kvadratnom.