Niške javne ustanove bez tumača na znakovnom jeziku

Opštine, sudovi, ali pre svega zdravstvene ustanove u Nišu, kako kaže predsednik Saveta za rad sa osobama sa invaliditetom Niša Jordan Ivanović trebalo bi da imaju službenike koje govore znakovnim jezikom. Međutim, u Nišu postoji tek 5 osoba koji govore ovim jezikom i nijedna nije angažovana za rad sa gluvim i nagluvima u javnim ustanovama.

Muke gluvih i nagluvih Nišlija su utoliko veće jer na šalterima javnih ustanova nema nikog ko bi mogao na znakovnom jeziku da im objasni šta i gde bi trebalo da rade - uglavnom oko birokratskih procedura.

Službenici koji govore znakovnim jezikom su, navodi Ivanović, najpotrebniji u niškom Domu zdravlja i Kliničkom centru, da bi pacijente upućivali na lekare i procedure. Problem je pre svega u tome što u Nišu ima tek petoro osoba koje znaju da govore na ovaj način.

Dve osobe su zaposlene u Gradskoj upravi, ali ne na radu sa gluvima i nagluvima, već to rade po potrebi, dve rade na projektima, a jedna nigde ne radi. Zakonom je to dobro regulisano, ali je sve prepušteno lokalnoj samoupravi, koja nema dovoljne resurse za tako nešto. Ipak, pokušaćemo da idemo sitnim koracima, a najznačajnije bi bilo da se neko zaposli u zdravstvenim ustanovama - navodi Ivanović.

On dodaje da postoji upražnjeno mesto na šalteru u Gradskoj upravi za službenika koji poznaje znakovni jezik, ali da bi tek trebalo neko tu da se angažuje. Dodaje i da je bilo slabo interesovanje stranka za taj šalter, kada je on pre više godina otvoren, a kao potencijalni razlog za to navodi slabu promociju.

Predstavnica Udruženja gluvih i nagluvih iz Niša Natalija Popović kaže da osobe sa ovakvim invaliditetom angažuju slobodne tumače da im pomognu oko snalaženja na sudu, u ustanovama za socijalnu zaštitu i drugim javnim javnim ustanovama i preduzećima, ali da je to najčešće slučaj u zdravstvu. Ipak, dodaje, nema nijednog stalnog zaposlenog prevodioca u ovakvim ustanovama.

Sa druge strane, članovi Udruženja gluvih i nagluvih iz Niša, kako kaže predstavnica ovog udruženja Natalija Popović, imaju veoma pozitivna iskustva sa putovanja po zemljama Evropske unije.

Ja pouzdano ne znam, jer sama nisam imala iskustva sa tim, ali članovi Udruženja kažu da je tako. Gde god da su putovali po Evropskoj uniji kažu da svuda postoje prevodioci. Takav je slučaj i sa Hrvatskoj, za koju naši članovi imaju samo reči hvale - navodi Popovićeva.

Veliki broj televizija u EU, dodaje ona, takođe prenosi program na znakovnom jeziku, dok je kod nas to tek sporadično.

Popovićeva kaže da problem suštinski "leži" u samoj obuci za znakovni jezik, jer u Srbiji ne postoje škole za to, već kursevi i seminari, na osnovu kojih se dobijaju sertifikati.