Niški Crveni krst proslavlja 140 godina postojanja
Na današnji dan pre 140 godina osnovana je humanitarna organizacija, koja je posebno pomagala ljudima u ratovima i tokom vanrednih situacija, a neke njihove aktivnosti bile su preteča današnjih domova za nezbrinutu decu i hitne pomoći. Crveni krst počeo je sa radom 1878. godine, samo 8 dana nakon što se Niš oslobodio od Osmanlija.
Najstarija niška institucija nastala je na inicijativu doktora Vladana Đorđevića, a na njegov predlog ideju je realizovao Kosta Pavlović, te se on smatra osnivačem Crvenog krsta Niš.
Kuća Stambolijskih, koji je sada pretvore restoran, bila je prvo sedište humanitaraca. Pomagali ljudima u ratovima i dopremali hranu i humanitarnu pomoć; foto: Crveni krst Niš
Za vreme srpsko-bugarskih ratova, 1885. godine, Crveni krst Srbije poverio je niškom pododboru Crvenog krsta, da proprati akciju transport sanitetskog materijala za potrebe bugarskih ranjenika. Bila je to akcija, po prvi put zabeležena u istoriji Crvenog krsta, da jedan crveni krst prebacuje pomoć crvenom krstu zemlje sa kojom njegova država ratuje - navodi se na sajtu organizacije.
1887. je podignut Društveni dom Crvenog krsta, a ubrzo niču mnoge zgrade poput bolnice, magacina za sanitete i sanitetski voz.
Preteča domova za nezbrinutu decu i hitne pomoći
Kasnije je otvoren i sirotinjski dečiji dom, za zbrinjavanje napuštene dece, a iako je zbog zdravstveno-higijenske situacije zatvoren nakon 6 godina rada, smatraju ga pretečom današnjih domova za nezbrinutu decu. Volonteri u akciji; foto: I. M.
Crveni krst je organizovao i sanitetsku autostanicu sa 11 automobila, a svaki je imao 4 nosila i bio je obeležen njihovim znakom. To smatraju pretečom hitne pomoći.
Crveni krst u Nišu se za vreme okupacije angažovao i oko oslobađanja dece iz logora. Predstavnici su se pozivali na humanistička načela da se iz logora puste novorođenčad i maloletni pritvorenici - piše na sajtu.
Stojan Prokopović nekadašnji sekretar kaže da su najveće aktivnosti volonteri Crvenog krsta imali za vreme ratova, kojih je bilo 5. Pratili su vojsku u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, a posebno su bili od pomoći vojnicima.
Jedna od volonterki koja je skoro 6 decenija u Crvenom krstu kaže da im se pridružila na preporuku roditelja i jedna je od onih koji su se našli ljudima u nedaćama, poput poplava i drugih vanrednih situacija. Pripremaju monografiju i film povodom jubileja; foto: JV/J.A.
Nakon ratova Crveni krst je svoju misiju usmerio na pomoć stanovništvu u različitim prirodnim katastrofama, oporavku dece u odmaralištima, zdravstveno-preventivnoj delatnosti, dobrovoljnom davalaštvu krvi.
Monografija i film u duhu obeležavanja jubijela
Istorijskim časom na kome su se građani podsetili svih humanih akcija, Crveni krst u Nišu je počeo obeležavanje jubileja. Stojan Prokopović je pripremio monografiju koja bi uskoro trebalo da bude objavljena i u kojoj je stavio akcenat na ljude, koji su obeležili ovu humanitarnu organizaciju. Pripremaju monografiju i film povodom jubileja; foto: JV/J.A.
U toj monografiji sam hteo pre svega da dam neki zapis o ljudima, jer ljudi su radili, nije Crveni krst ni zgrada, ni naziv, a tamo su stvarno poznate ličnosti, elita Niša je nekad bila i radila u Crvenom krstu - dodaje Prokopović.
Sekretarka Sanja Stojanović kaže da će profesor istorije i učenici škole “Bubanjski heroji” napraviti i film povodom jubileja Crvenog krsta, koji će se kasnije prikazivati u niškim osnovnim školama.
Podsetimo, uskoro će veliki jubilej - 140 godina postojanja, proslaviti i Vojna bolnica u Nišu, koja je osnovana 22. Januara 1878. Godine, samo desetak dana nakon oslobađanja Niša od Turaka.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.