Niški fizičar o teleskopu “Džejms Veb”: Videćemo još dalju prošlost, a vreme otkrića tek počinje

Novi svemirski teleskop “Džejms Veb” pruža najdublji pogled na svemir do sada, a svetski mediji opisuju ga kao jedno od najvećih dostignuća moderne nauke. Doktor fizičkih nauka iz Niša Milan Milošević kaže da će novi teleskop omogućiti uvid u još dalju prošlost, kada je svemir bio još mlađi. Ipak, smatra da je teško predvideti šta će tačno sve to doneti i da je vreme za otkrića tek počelo.

“Džejms Veb”, teleskop najnovije generacije, nalazi se van atmosfere naše planete. Urednik sajta Svet nauke i profesor Departmana za fiziku niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Milan Milošević ističe da nije najveći po dimenzijama, ali da njegov položaj obezbeđuje mnogo kvalitetnije prikupljanje astronomskih podataka.

“Džejms Veb” (JWST) omogućava dublje "prodiranje" u oblake gasa i prašine, a to daje više mogućnosti za istraživanje nastanka planeta, zvezda, galaksija i svemira. Važan zadatak JWST-a je i snimanje hemijskog sastava atmosfera ekstrasolarnih planeta i potraga za biosignaturama - objašnjava Milošević.

"Džejms Veb" se nalazi van atmosfere Zemlje; foto: NASA, ESA, CSA, STScIOn je udaljen od nas oko 1,5 miliona kilometara i zauzima položaj gde je zaštićen od svetlosti i toplote Sunca i Zemlje.

Već na prvim fotografijama koje je usnimio vidi se dosta detalja i objekata koji ranije nisu mogli da se posmatraju, kaže Milošević, što omogućava bolju i pouzdaniju analizu i razumevanje svemira. Osim veće količine podataka, pruža i bolju rezoluciju fotografija.

Sva posmatranja u astronomiji su na neki način i putovanje kroz vreme. Kad pogledamo Mesec, vidimo kako je izgledalo pre oko 1 sekunde, Sunce vidimo onako kako je bilo pre oko 8 minuta. Kad teleskopom posmatramo galaksije, vidimo kako su one izgledale pre nekoliko miliona ili milijardi godina. U vreme pre nekoliko milijardi godina svemir je bio mnogo drugačiji nego danas - navodi on.

Trenutno najdalji snimljeni objekat teleskopom “Habl” (HST) je galaksija koja nosi oznaku “GN-z11”.

Svetlost sa ove galaksije do nas je prešla 13,4 milijardi svetlosnih godina. Pravo rastojanje je oko 32 milijarde, zbog širenja svemira. Galaksiju vidimo onako kako je izgledala kad je svemir bio star samo oko 400 miliona godina. Sjaj svakog objekta smanjuje se sa rastojanjem, pa kad posmatramo objekte vidimo kako su izgledali nekada davno, kada im je sjaj bio manji, a istovremeno svetlost sa njih prelazi ogromno rastojanje i njihov sjaj dodatno bledi - pojašnjava Milošević.

Upotreba novog teleskopa tek je krenula, zaključuje, pa su stigli samo prvi podaci i fotografije. Biće potrebno dosta vremena za njihovu obradu, a novi će dolaziti, jer je planirano trajanje misije pet godina, dok je realno očekivati da će ona potrajati deset ili duže, dodaje.

Vreme za otkrića je tek počelo, teško je predvideti šta će tačno biti. Postoje mnogi kandidati i očekivanja, ali skoro sigurno JWST će doneti i neka neočekivana otkrića - kaže Milošević.

Ranije su sa PMF-a ukazivali na to da je slabo interesovanje za matematiku, dok su iz Nacionalne službe za zapošljavanje potvrdili da na evidenciji niške filijale nema profesora matematike.

Milošević navodi da je i interesovanje za fiziku u opadanju poslednjih godina. Poručuje da su mnoge nove tehnologije, čiji je razvoj znatno ubrzan u poslednje vreme, nastale upravo zbog potreba astronomije, poput CCD kamera koje sada ima svaki mobilni telefon.