Niški istoričar otkrio u turskim arhivima: Episkop Melentije obešen po nalogu osmanskog sultana
Na današnji dan pre 201 godine upravnik Niša Husein-paša Gavanozolu izvestio je beogradskog vezira da su javno vešani episkop niški Melentije i dotadašnji upravnik Niša Ali-paša Karsli. Istoričar Milan Ranđelović kaže da se do sada verovalo da je odluku o njihovom pogubljenju doneo Gavanozolu, ali da jedno pismo iz turskih arhiva otkriva da je to naredio osmanski vladar.
Pogubljeni 1821. godine; foto: Privatna arhivaJavno vešanje niškog episkopa, Ali-paše Karslija i još četvorice srpskih prvaka desilo se na hrišćanski praznik Duhovi, okvirno, krajem maja i početkom juna. Međutim, tek 26. jula Gavanozolu je o tome obavestio beogradskog pašu.
Ranđelović ističe da građa iz istanbulskih arhiva, do koje je nedavno došao i koju je iskoristio i za knjigu “Osmanski upravnici Niša u XIX veku”, otkriva nove činjenice o tom događaju. Ti podaci, kaže, jasno rasvetljavaju okolnosti zbog kojih je došlo do pogubljenja i pokazuju da su političke i ekonomske prilike u Nišu u to vreme bile vrlo turbulentne.
Episkop niški Melentije bio je posrednik i moralni garant iskrenosti obeju strana u pregovorima između kneza Miloša Obrenovića i Marašli Ali-paše o prestanku Drugog srpskog ustanka 1815. Uvidevši mudrost niškog arhipastira, knez Miloš je nakon prestanka ustaničkih borbi pokušao Melentija da dovede u Beograd, kako bi ga imao uz sebe, ali se tome usprotivio Marašli Ali-paša, dotadašnji niški, a kasnije beogradski upravnik. Razlog je verovatno bila njegova namera da spreči blisku saradnju dvojice mudrih neprijatelja koje bi imao na stolici u Beogradu - priča Ranđelović.
Do sada se u srpskoj nauci verovalo da je odluku o vešanju doneo Husein-paša Gavanozolu, koji je nasledio Karslija u Nišu, ali je Ranđelović u Istanbulu pronašao pismo u kojem je osmanski vladar naredio Husein-paši da likvidira Karslija.
U Nišu je u drugoj deceniji 19. veka, dodaje Ranđelović, isplivalo dosta uticajnih trgovaca i zanatlija. 1817. godine pominjao se mutavdžija Hadži Rista, glavni trgovac u gradu, što nije bila mala stvar za zajednicu u kojoj ima dosta bogatih Grka, Cincara i Jevreja.
Posledice jakog duhovnog vođstva i ekonomske emancipacije Srba po Osmanlije vide se i iz pisma koje je za vreme mandata upravnika Niša Ali-paše Karslija njegov ćehaja poslao u Carigrad u vezi sa obnovom Malog sabornog hrama na Paliluli. Karslijev ćehaja moli velikog vezira da se u vezi sa obnovom te bogomolje oglasi pozitivno ili negativno, jer Karsli u Nišu više nije mogao da trpi pritisak koji su hrišćani na njega vršili - navodi Ranđelović.
Ranđelović otkrio nove detalje u turskim arhivima; foto: Privatna arhivaPojašnjava da je u to vreme sve ukazivalo da hrišćanska zajednica u Nišu ide u pravcu političkog i ekonomskog jačanja i da to Osmanlijama lako može da se otrgne kontroli. Zato je trebalo ukloniti ljude koji su to podsticali, pa su niški episkop i ugledni Srbi javno vešani.
Vešan je i Karsli jer su Osmanlije od njega imale više štete nego koristi, pošto je dopustio da u Nišu episkop Melentije postigne autoritet.
Spomenik episkopu Melentiju i pogubljenim Srbima podignut je u Nišu 29. decembra 1913. godine, tokom proslave obeležavanja 1600 godina Milanskog edikta, kaže Ranđelović.
Podignut je na mestu pogubljenja - na levoj obali Nišave, tik uz tvrđavski most. Tokom Prvog svetskog rata, bugarske okupacione vlasti, u pokušaju bugarizacije južne Srbije, izmenili su imena stradalih na ploči u bugarska, što je nakon rata vraćeno u prvobitno stanje.
Komentari
Poslednji komentari
Arsa
09:19 // 27. 7. 2022.
A da li taj spomenik postoji i dalje posto je postojao posle prvog rata? Ja nisam video spomenik ili neko obelezje uz most
AntiPA
15:19 // 27. 7. 2022.
Postoji. Stoji tamo i ne mrda vec toliko decenija. E sad, sto ljudi u 2022. godini misle da nesto ne postoji ako ga nisu videli ili slikali - to vise govori o ljudima nego o spomeniku.
Nislija neki
15:45 // 27. 7. 2022.
Ti ili nisi Nislija ili ne znam kako mozes da ne vidis onolki spomenik.
Ivan
18:22 // 26. 7. 2022.
To ne može biti mnogo tačno. Turci imaju manje od 100 godina prezimena a taj Husein-paša ima pre 201 godinu prezime Gazivoglu ili tako nešta..
Marko
20:25 // 26. 7. 2022.
Tačno, Turci su dobili prezimena tek posle mladoturske recolucije, koju je sproveo Mustafa Kemal, koji je prvi i dobio prezime - Ataturk.
Aca
23:08 // 26. 7. 2022.
U pravu si. Ali i da nisi, kako mozemo da budemo sigurni da te pisanije nije pisao neki turski Djuka tj Djukanoglu (koji u to vreme ni sam nije znao da nema prezime) po nalogu nekog Vucicoglua kako bi spasio Hrkalogluoua a obesio Stefanoglua
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.