Niški lekari: Donorska svest građana na niskom nivou

Nakon prve uspešne transplatacije organa u 2023. godini u niškom Kliničkom centru, članovi tima sastavljenog od nefrologa, urologa, vaskularnih hirurga, anesteziologa i medecinskog osoblja, smatraju da donorska svest u Srbiji nije razvijena, kao i da je potreban novi zakon koji bi pomogao da država ponovo postane članica Eurotransplanta i povrati beneficije.

Urolog Ljubomir Dinić rekao je da su pre pandemije intenzivno radili na razvoju donarske kartice, kako bi podigli svest građana, koja nije na zavidnom nivou i pohvalio hrvatski zakon u kome svi koji se ne odriču donorske kartice postaju donori posle smrti.

Mi smo pojedinačno krenuli da držimo neke skupove, gde smo se trudili da poboljšamo svest našeg naroda, gde smo pokušali da objasnimo da preminulom ili moždano mrtvom čoveku organ ništa ne znači, dok je nekome neophodan, a to je cilj na kome moramo da radimo i ključ kojim bismo se vratili u Eurotransplant, gde bismo imali mnogo povoljnosti i za druge organe - rekao je Dinić.

U timu niških lekara nalazi se preko 30 ljudi, sastavljenih od nefrologa, urologa, vaskularnih hirurga, anesteziologa i pratećeg medicinskog osoblja; foto: JV / N. Đ. V. d. direktor UKC-a Niš Zoran Perišić rekao je da niški Klinički centar ima sve uslove i sredstva da vrši transplatacije, ali da je program transplatacije sa preminulog davaoca u padu, što je Srbiju koštalo mesta u Eurotransplantu.

U slučaju moždane smrti, potrebno je imati tim koji će pričati sa rodbinom osobe koja je doživela moždanu smrt i gde se može uzeti nekoliko organa koji mogu biti život za neke druge, od bubrega, srca, pluća, rožnjača. Zbog toga UKC u Nišu vrlo ozbiljno pristupaju, želja Ministarstva je da se poveća kadaverska donacija organa, ali kao promeniti svest pojedinaca i ljudi odlučiće da li će takvih transplatacija i biti. Imamo ljude, kada je u pitanju transpaltacija bubrega, ali bi trebalo raditi na kadrovima za transplatacije ostalih organa - kaže Perišić.

Govoreći o poslednjoj transplataciji bubrega u Nišu, koordinator tima za transplataciju niškog Kliničkog centra Goran Paunović rekao je da je to bila jedna od 3 najzahtevnijih transplatacija koje su radili od 2007. godine kada je program počeo u Nišu i dodao da su takve operacije za niški tim rutinske.

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić dodao je od 240 pacijenata čeka na transplataciju bubrega zbog hroničnih hemodijaliza, a da će svega 30 do 40 odsto tih pacijenata moći da primi bubreg, a da je mali broj onih koji mogu da doniraju.

Prema Milićevim podacima u Nišu trenutno ima 6 parova koji su u jednoj od završnih faza transplatacije bubrega, od kojih je jedna supražnička transplatacija, a ostale su iz prve linije, roditelji ili najbliža rodbina.