Niški penzioneri kroz književnost dele putopisno i životno iskustvo

Da se i penzionerski dani mogu provoditi u stvaralaštvu svedoče starije Nišlije koje su učestvovale na nacionalnom konkursu za najbolje putopise. U konkurenciji pisaca i pesnika iz cele zemlje, Nišlija Jovica Đurić dobio je nagradu za najbolju putopisnu pesmu, a pisac Dušan Mijajlović Adski je osvojio treće mesto za priču.

Drugu godinu zaredom Udruženje “Snaga prijateljstva - Amity” dodeljuje “Draganovu nagradu” za najbolje putopise starijih osoba.

Ove godine su na konkurs pristigli radovi 114 autora iz 35 srpskih gradova i sela, ali bilo je radova i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Holandije. Nagrađeni su tekstovi u kategorijama najbolja ženska i muška putopisna priča, najbolja putopisna pesma, najbolja priča o putovanju po Srbiji i najbolja priča o putovanju u inostranstvo.

Najbolju putopisnu pesmu, u konkurenciji od 29 radova iz cele zemlje, napisao je upravo niški pesnik i odskora penzioner Jovica Đurić.

Pesma “Trošenje reči” je, kaže Đurić, nastala 2014. godine tokom putovanja po Istri, odakle mu je i supruga, a gde je i sam živeo jedno vreme. Pesmu je pisao koristeći reči iz istarskog kraja.

Jovica Đurić; foto: JV“Kada ne znaš šta ćeš/ A ti špendaj reči/ Kažu u Istri/ I novac beci/ A ako ne shvataš/ Snagu života/ Stani pred more/ Čekaj/ Ništa nemoj činiti/ Gledaj kako se plava pučina primiče/ Kako iz nje nebo niče/ Očas znaćeš da je život škracula/ Kao i barka/ Izbrazdana talasima…”, započinje svoju pesmu penzioner, koji se, kaže, ne oseća starim.

Fizički pripadam penzionerima, duhovno se još osećam mlado. Volim poeziju i pisanu reč, volim i putovanja, pa mi je ova tema bila izazov. Dobio sam mnogo nagrada dosad kao pesnik, ali ova mi je naročito značajna jer je prva koju sam dobio kao penzioner - kaže Đurić.

Niški pisac Dušan Mijajlović Adski je osvojio treću nagradu na konkursu za najbolju mušku priču. U tekstu “Pozdrav plave perunike” on piše o putovanju vozom na relaciji Niš - Kuršumlija - Merdare, kroz živopisne predele Toplice.

Kad se nađem u tim i na tim obalama, kad njima uteknem od ispraznosti i sivila svakodnevlja, kad oslušnem taj grgolj, taj milozvuk, koji je majstorski objedinio sve miline ovog sveta, setim se latinske izreke: Priroda leči, a ne lekar - završava svoju priču ovaj autor.

On kaže da već tri decenije piše prozu, poeziju, satiru, prikaze, a tokom svih prethodnih godina je dobio na stotine nagrada.

Ne volim mnogo da pričam, volim da pišem. Kad sam sam za stolom, tad sam svoj - kaže Mijajlović.

“Nikad nije kasno da se počne sa pisanjem”

Dušan Mijajlović Adski; foto: JVNa ovogodišnji konkurs su se javili penzioneri najrazličitijih nivoa obrazovanja i interesovanja, kao i najrazličitijih zanimanja, ali i generacija.

Najmlađi koji je učestvovao ove godine ima 60, a najstariji čak 91 godinu, a iz Udruženja “Amity” kažu da je na konkurs svoj rad poslao i jedan stariji gospodin iz Beograda koji je počeo da piše tek sa 70 godina.

Nisu bitne godine Vašeg života. Bitno je kakav život živite u godinama koje imate - poručuju iz ovog Udruženja.

“Draganovu nagradu” je ustanovila Beograđanka Beba Kuka, koja je želela da na ovaj način očuva sećanje na svog oca Dragana.

Ideja je, kako kažu, da se podstiče aktivno starenje onih “kojima nakon godina neprekidnog osvajanja raznoraznih prepreka, u sezoni mira nije dovoljno samo vina i igara već i duhovnog prostora”.