Niški ugostitelji ugroženi ukoliko država ne pomogne

Zbog odluke Vlade da ograniči rad ugostiteljskim objektima do 17 sati radnim danima i zabrani im rad vikendom, drastično su smanjeni prihodi u ovoj branši. U Nišu je, prema podacima Udruženja ugostitelja, registovano 550 ugostiteljskih objekata u kojima radi približno 6.000 zaposlenih, a od početka naredne godine mnogi od njih će zbog ovih mera Vlade ostati bez posla, ocenjuje predsednik ovog udruženja Bojan Mitić.

On upozorava na "sumornu blisku budućnost ugostiteljstva".

Za portal Sindikata "Nezavisnost" objašnjava da, u trećem gradu po veličini u Srbiji sa više od 250.000 stanovnika, koji je centar najnerazvijenijeg dela zemlje i ka kojem gravitira desetak opština sa najvišom stopom nezaposlenosti i najnižim prosečnim primanjima, svako izgubljeno radno mesto dodatno otežava život.

Zbog pada obima posla izvesno je da će već od 1. januara veliki broj radnika dobiti otkaz, objašnjava Mitić, a mnogi ugostitelji će biti primorani i da stave katanac na bravu.

Minimalac koji ćemo dobiti u decembru neće bitno uticati na naš položaj, pogotovo ako se ima u vidu da se država nije izjasnila da li ćemo morati da platimo doprinose za decembarsku platu. Ne znamo da li bi uopšte trebalo uzeti taj novac s obzirom da nas opterećuje da i u januaru zadržimo radnike iako je naše poslovanje katastrofalno - kaže Mitić.

Vlada Srbije izdvojila je 1,98 milijardi dinara kao meru podrške opstanku i razvoju ove privredne grane, saopšteno je ranije iz Vlade, a narednih dana biće isplaćena još jedna minimalna plata za zaposlene u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rent-a-kar agencijama. Moguća masovna otpuštanja; foto: Vanja Keser

Predsednik Udruženja ugostitelja Niša kaže da će u januaru svi ugostitelji zabeležiti znatno veći gubitak nego što će imati koristi od minimalca koji iznosi 30.000 dinara, a koji bi ih obavezao da ni u januaru ne mogu da otpuste višak radne snage.

Naši prihodi su drastično smanjeni. Nemoguće je da ostvarimo promet kojim bi mogli da platimo zarade i doprinose radnicima, komunalije, zakupnine i ostale državne obaveze. Ne preostaje nam ništa drugo nego da u januaru smanjimo broj zaposlenih ili da zatvorimo lokale i da sačekamo neka bolja vremena - kaže predsednik udruženja.

Da bi se sprečio ovakav scenario i da bi zaposleni sačuvali radna mesta potrebno je da država interveniše sa značajnijim merama u ovom sektoru, smatra Mitić i podseća da ugostiteljstvo funkcioniše u "restriktivnim“ okolnostima još od početka marta, a ocenjuje da će takva situacija potrajati najmanje do marta sledeće godine.

Ne postoji privredna grana koja može da opstane u takvim uslovima poslovanja i da radi sa 30 odsto kapaciteta. Promet je prilično smanjen, a visina svih troškova je ostala ista. To je nemoguće izdržati - ocenjuje Mitić.

"Bez ozbiljne pomoći države preti brodolom"

Sve zemlje u okruženju su prepoznale ugostiteljstvo, turizam i transport kao najugroženije grane zbog pandemije kovida 19, a države su, kako kaže Mitić, i napravile ozbiljne programe da se sačuva opstanak tih branši. Traže pomoć države; foto: Vanja Keser

Skoro u svakoj državi u okruženju, dodaje Mitić, preduzetnici i radnici u ove dve grane imaju značajnu finansijsku pomoć, a preduzetnici čak i pogodnosti oko plaćanja i otpisa poreza.

I PDV se smanjuje. Na primer, u Nemačkoj PDV je smanjen sa 19 odsto na sedam, a u Austriji sa 20 odsto na pet. Tu razliku u plaćanju PDV ugostitelji koriste za plaćanje troškova kako ne bi bili prinuđeni da zatvore radnje - objašnjava Mitić.

Dodaje da ako država ne odvoji ozbiljna sredstva, već sada u decembru, ugostiteljstvu preti "brodolom“. Da se to ne bi dogodilo, predlaže meri Vladi Srbije.

Dosadašnje obaveze koje u reprogramu imamo prema radnicima država bi trebalo da otpiše, da nam uplati još tri minimalca bez obračuna doprinosa i da se svakoj firmi, u srazmeri sa padom prometa u odnosu na iste mesece prethodne godine, smanje obaveze prema državi. Država mora da preuzme odgovornost za opstanak ugostiteljstva bar do proleća - predlože predsednik niških ugostitelja.

Ocenjuje da će se naredna godina, pod uslovom da se firme izbore sa pandemijom, i 2022. godina potrošiti na lečenje rana i vraćanje dugova nastalih ove godine, te da će ugostiteljstvo tek 2023. godine početi polako da ostvaruje profit.

Prema podacima Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) u turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je sezonskih radnika.

Prema zvaničnoj državnoj statistici, u septembru 2020. prosečna zarada u delatnosti usluga smeštaja i ishrane iznosila je samo 36.879 dinara, što je za 60 odsto manje od prosečne zarade u Srbiji u istom mesecu (59.689).