Nišlija već deceniju potkiva konje širom Srbije i Balkana

U Nišu i okolini još ima konja - njih četrdesetak u klubovima “Čegar” u Niškoj Banji, “Nonius” u Gornjem Međurovu i Udruženju za zaštitu životinja “Zoo Planet” u Kamenici. Kada im treba zamena potkovica i rezanje kopita, taj posao radi Žarko Jovanović.

Najmlađi potkivač iz Niša ima 33 godine i ovim starim zanatom bavi se već deceniju. Alat kojim radi su noževi za rezanje kopita, turpije, čekići, klešta, ekseri.

Konji se, objašnjava Jovanović, potkivaju svakih mesec i po dana do dva. Sportskim konjima, koji imaju “brže radove”, kopita se sređuju striktno na 45 dana. Za pravilan hod konja važno da bude dobro potkovan; Foto: D. S.

Stalno izlazi novi modernizovaniji alat, napredovalo je potkivanje. Traži se brzina i pedanost i sve je veća potražnja za potkivačima koji sami rade, drže nogu konju bez pomoćnika. Ipak, kada je konj nemiran meni treba pomoć. Ako je miran dovoljno je 45 minuta do sat vremena da se obrade sva 4 kopita  - ističe ovaj potkivač.

Pravilno potkivanje je, dodaje, veoma važno za ispravan hod i zdravlje konja.

Postoji tačno određen ugao pod kojim treba da gazi na sve 4 noge i kada obrada kopita i potkivanje ne bi bilo urađeno kako valja, mogao bi da povredi noge, istegne tetive i ligamente - objašnjava.

Ljubav najvažnija za ovaj posao

Kod nemirnih životinja potrebna pomoć; Foto: Arhiva JVDa potkiva konje je, kaže, počeo da radi iz ljubavi prema ovim životinjama.

Počeo sam da treniram jahanje u 9. godini u “Čegru”. Kada sam zavšio srednju Veterinarsku školu u Leskovcu radio sam kao trener jahanja. Međutim, u tom trenutku bilo svega 2 potkivača, a onaj koji je radio u klubu je već bio star. To je bio problem, a mene je zainteresovao posao pa sam počeo da učim - objašnjava Jovanović.

Deda Dule iz Vukmanova je, kaže, bio njegov učitelj. On sada ima više od 80 godina, a osim njih dvojice, potkivanjem se u ovom delu Srbije bavi i jedan zanatlija iz Belotinca, koji ima i kovačku radnju.

Ineteresovalo me sve to prvo zbog sporta kojim sam se bavio - zbog čuvanja konja, zbog njihove nege. Postavljao sam pitanja dok smo radili, držao noge konjima tokom potkivanja, a deda Dule mi je pričao o zanatu. Kasnije sam samostalno vežbao i vremenom stekao brzinu i pedantnost - dodaje.

Nema ko da nastavi zanat

I pored toga što im je obrađivanje kopita konstantno potrebno, potkivačkog posla nema dovoljno u Nišu i okolini, pa Jovanović često putuje i radi u klubovima širom Srbije i Balkana. Najčešće u okolini Beograda, potkivao je u Grčkoj, a duže vreme radio je i u Ljubljani.

Niš je nekada bio veoma jak u konjičkom sportu iako samo imali samo klub “Čegar”. Bio je jak i šteta je što je pao kvalitet konja, što se ne bavimo ovim sportom kao nekada. Ipak, sada Imamo “Zoo Planet” koje ima ambiciju i o sportu, imamo noviji klub “Nonius” iz Međurova. Osnovani pre desetak godina. “Čegar” i dalje živi. Sve ukupno ima četrdesetak konja u okolini Niša - dodaje Jovanović.

Potkivača, dodaje, skoro i da nema više jer je posao fizički težak i sve manje konja. Ipak, s vremena na vreme se pojavi neko mlađi zainteresovan za zanat. Ali, kako kaže, uglavnom se na ineteresovanju i završi.

Težak je posao, treba da se zna, fizički je naporan i rizičan jer je konj jaka i plašljiva životinja koja se brani nogama. Imao sam povrede dok sam radio kada sam bio neiskusniji, imao sam dve teže, a ove lakše ni ne brojim - priča ovaj potkivač.

"Ne odustajem od konja"

Treniranjem konja i jahača kao i potkivanjem, kaže, planira da se bavi dokle god bude mogao. Najvažnija je ljubav prema konjima; Foto: Arhiva JV

Ne odustajem od konja. U Srbiji kao i od svakog i od ovog posla se teško živi, treba puno rada i upornosti. Konji i jahači su velika obaveza. Kompletna organizacija se očekuje od trenera, imamo dvokratno radno vreme, jer moramo da budemo tu i prepodne i popodne, konji imaju pauze za obrok - objašnjava.

Kaže da je voljan da nauči ljude i potkivanju i jahanju jer bi želeo da se konjički sport omasovi.

Nažalost, to je skup sport. Održavanje konja, oprema i ljudstvo koje je potrebno oko jednog konja su radnik u štali, trener, jahač, potkivač. Sportski konj iziskuje ceo tim ljudi, on treba da se hrani. Oprema za jahanje je takođe skupa, ali onaj ko to voli izdvoji novac za to - dodaje.

Trenutno, Žarko najviše vremena provodi u “Zoo Planet”-u, gde potkiva 9 kopitara od kojih je jedno magare, a u ovom udruženju se brine i o socijalizaciji i dresuri životinja.

"Zoo Planet" u Kamenici gde Jovanović radi sa konjima; Foto: D. S.