Nišlije početkom 20. veka Prvog maja protestima tražili svoja prava
Prvu proslavu Međunarodnog dana rada, Nišlije su organizovale 1900. godine, da bi već u narednim godinama, pa sve do balkanskih i Prvog svetskog rata se pretvorile u demonstracije kojima su tražili bolja prava radnika. U Nišu za danas nema najavljenih protesta, a ranije najavljena blokada državnog puta Niš - Priština građana Kuršumlije je otkazana.
Već od 1904. godine sve brojnija radnička klasa u Nišu, demonstracijama i promajskim povorkama pokazivala je svoju snagu, koju su tadašnji kapitalisti pokušavali, bezuspešno, da zaustave, pišu Narodne novine.
Uoči Prvog maja radnici su štampali proglase i plakate, održavali zborove, dok su im se na dan samog praznika obraćali istaknuti borci Radničkog pokreta Niša i Srbije. Tim obraćinjima iz godine u godinu prisustvovao je veći broj građana, iako je pritisak vlasti bio veliki.
Tako je 1905. godine praznik rada proslavilo više od 150, a već sledeće godine 250, a 1907. godine 350 radnika. Do 1910. i 1911. godine broj učesnika premašivao je 1.000 građana. Na većini zborova su, pored niških vođa radnika govorili i njihovi lideri na nivou kraljevine Dragiša Lapčević i Luka Pavićević - pišu Narodne novine.
foto: prtscr Narodne novine Navodeći dobro organizovanu proslavu 1911. godine, pišu da su se radnicima iz Niša pridružili ljudi iz Niške Banje i njene okoline, što je zbunilo tadašnju nišku buržoaziju, koja to nije očekivala od, kako su nazvani, seljaka.
Ova proslava završila je “Marseljezom” koju je otpevao hor “Abrašević”. Prvomajska proslava održana je u Nišu i predratne 1912. godine dok su tokom ratnih 1913. i 1914. godine bile održane u manjem obimu. U vreme ratova radna mesta niških radnika prebačena su na front i oni su, kao i čitava ova generacija stanovnika Srbije ovaj posao “obavljali” marljivo polažući živote i temelje slobode okupirane otadžbine - pišu Narodne novine.
Dok se stanovništvo oporavljalo od tek završenog rata, 1. maja 1919. godine organizana je nova demonstracija, kojoj je, po kišovitom vremenu, prisustvovalo oko 3.000 radnika.
Oni su ponovo obustavili rad i organizovali protest, iako im je niško sresko načelništvo to zabranilo, ali ih to nije zaustavilo.
Zbog toga žandarmima je naređeno da tokom protesta budu u pripravnosti da reaguju, ali nisu imali povoda.
Iako su za danas građani Kuršumlije bili najavljeni kao jedini na jugu Srbije koji Prvi maj neće proslaviti na uranku uz ćevape, deluje da je ipak "revoluciju pobedio ćevap" jer je blokada državnog puta Niš - Priština kod kod mesta Kastrat otkazana, a zvaničan razlog nije naveden.
Među navedenim zahtevima, zbog kojeg su najavljivali blokadu su bile i isplate svih zaostalih dugovanja, naročito u Kuršumliji, za koju kažu da je potpuno devastirana, a traže i da lokalna vlast obezbedi besplatne udžbenike za sve osnovce, jer smatraju da njihova deca nisu manje vredna od dece u većim gradovima.
Komentari
Poslednji komentari
Sotir
19:12 // 2. 5. 2024.
Kad je Niš imao nišlije I to se dešavalo.
100za1
20:22 // 1. 5. 2024.
Sad ce ministarka Stamenkovski,velika srbkinja sve da resi sa velikim srbinom Acom.
radnik javnog preduzeca
15:50 // 1. 5. 2024.
Prvi maj,a radnici istoriskog arhiva nis nisu primili platu i provesce praznike bez dinara.
Sramota!
Dole SNS!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.