Nišlije protestima tražile svoju pravdu - od asfalta do izbora

Protiv nasilja, za bezbednije ulica, za asfaltirane ulice, za pašnjake, protiv dalekovoda, protiv mogućeg naseljavanja migranata, protiv formiranja nove ustanove - razlozi su zbog kojih su Nišlije u 2023. godini izlazile na ulice. Neke proteste nadležni su “gasili” obećanjima, neka su ostvarena, od pojedinih građani i dalje ne odustaju, a od nekih su Nišlije “digle ruke”.

Godina počela protestom protiv zagađenog vazduha; foto: JV / Tamara Radovanović Godina je počela protestom protiv zagađenja u Nišu, ljubitelji životinja protestovali su zbog nehumanih uslova u prihvatilištima, Nišlije su se okupljale i da bi pružile podršku tužiteljkama smenjenim sa krivičnog predmeta u vezi sa zloupotrebama u EPS-u, a meštani Donje Vrežine više puta su se okupljali sa zahtevom da se most u njihovom naselju ne ruši pa su im nadležni obećali rekonstrukciju.

Prvi “veći” protest u 2023. godini organizovali su meštani Gornjeg Matejevca kada su niški odbornici na hitnoj sednici doneli odluku o oduzimanju pašnjaka meštanima. Pozadina svega bila je izgradnja solarne elektrane, ali su Matejevčani više puta protestovali za odbranu Belog vrha i uspeli da vrate svoje pašnjake.

Građani su svako nezadovoljstvo sve češće počeli da pokazuju na ulicama - meštani Panteleja tražili su asfaltiranje ulica što su na kraju i dobili, žitelji Kovanličke ulice su blokirali saobraćaj zahtevajući da se završi izgradnja trotoara koja je počela pre dve godine, a nakon što je Grad naložio rušenje lokala zbog rekonstrukcije pijace “Krive livade” jedan prodavac vezao se lancima za pult sa robom, ali uprkos tome, radovi su u toku.

U maju protesti u Nišu počeli da se zahuhtavaju

"Srbija protiv nasilja" trajao tri meseca; foto: Jelena Mišić Protest koji se nakon tragedija u Beogradu i Mladenovcu, u maju 2023. godine, proširio po celoj zemlji - “Srbija protiv nasilja” u Nišu trajao je tri meseca. Bilo je šetnji, bilo je i protesta bez njih, bilo je mnogo ljudi, a bila je i nekolicina njih, ipak zahtevi se nisu menjali - hitno zaustavljanje dalje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru, smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina i sednica parlamenta o odgovornosti Vlade i bezbednosnoj situaciji u zemlji.

Pored zahteva koji su nacionalnog karaktera, Nišlije su nekoliko puta tražile ostavku gradonačelnice Dragane Sotirovski, birali najveću aferu niških naprednjaka, tražili besplatne udžbenike za decu i često podsećali na problema sa kojima se susreću u gradu. Tokom leta uglavnom je bilo manjih okupljanja ispred Gradske kuće, ali organizatori nisu odustajali, održavali su "vatru" i najavljivali da će ih biti više od septembra, da će biti konkretnih akcija, ali se ipak ni to nije desilo - nakon 14 okupljanja protest "Srbija protiv nasilja" u Nišu je ugašen.

Durlanci pobedili; foto: JV / N. Đ. Nakon saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao pešak u Knjaževačkoj ulici u julu, stanari ulice su počeli da se okupljaju kako bi ukazali na nebezbednost ulice i učestale saobraćajne nezgode koje se u njoj dešavaju. Nakon pet godina obećanja, stanovnici Knjaževačke uputili su zahteve nadležnima da se postavi pešačka ograda u ulici, da se osvetle pešački prelazi, da se postave kamere sa meračima brzine i dodatni znaci upozorenja za vozače i dali rok od mesec dana za početak radova. Nekoliko održanih protesta i blokada saobraćaja bili su potrebni da stanovnici Knjaževačke budu pozvani su na sastanak u Gradskoj kući gde su dogovorili podizanje četiri pešačka prelaza i poboljšanje signalizacije u ulici, a ozbiljnije rekonstrukcije gradonačelnica je ostavila za narednu godinu. "Malu pobedu" Durlanci su ostvarili kada su pešački prelazi u Knjaževačkoj izdignuti.

Zahtev Brzobrođana ispunjen; foto: JV/Sonja Vidojković Stanovnici niškog naselja Brzi Brod dugo su se bunili protiv izgradnje nadzemnog dalekovoda u njihovom naselju, sa jednim zahtevom - da kroz njihovo naselje prođe podzemni dalekovod. Čekajući rešenje, više puta su izlazili na ulicu, blokirali saobraćaj, imali različite akcije, uvek sa parolom "Biće kasno kad vam bude jasno". Nakon pauze od nekoliko meseci, avgusta su ponovo protestvovali, a ubrzo nakon toga pozvani su na sastanak u Vladi Srbije. Do konkretnog rešenje nije došlo, pa su Brzobrođani 11. septembra, na godišnjicu protesta izašli na ulicu sa porukom da neće odustati. Bilo je to uoči dolaska predsednika Aleksandra Vučića u Niš, pa se i on osvrnuo na njihov problem i poručio da ”neće izlaziti iz kancelarija dok ne reše pitanje dalekovoda u Brzom Brodu", ali da je gotovo nemoguće ono što meštani traže. Vučić se čak sastao sa predstavnicima građana Brzog Broda i nadležni su ubrzo popusili, premijerka Ana Brnabić je obišla naselje i obećala meštanima podzemni dalekovod.

Septembra su se pojavile i informacije o mogućem naseljavanju migranata u nekadašnju Bolnicu za plućne bolesti u Knez Selu. Meštani su se odmah pobunili i zakazali protest, ali ih je gradonačelnica Sotirovski preduhitrila i obišla selo ubeđujući meštane da je bolnica neuređena toliko da tu niko ne bi mogao da živi, “makar to bili i migranti”. Uprkos tome, meštani su se okupili na protestu tražeći garancije da se u Knez Selu neće doseliti migranti, nakon čega je Komesarijat za izbeglice u kratkom saopštenju naveo da nema nameru da otvara Prihvatni centar u tom kraju.

Nakon blokade pruge stigla obećanja; foto: Jelena Mišić Nezadovoljstvo građana bilo prisutno je na Delijskom visu - meštani dela naselja izašli su na ulice tražeći da se asfaltiraju ulice u naselju jer godinama “hodaju po blatu”. Nakon dva protesta i blokade pruge na Trošarini, gradonačelnica Dragana Sotirovski ih je obišla i obećala ekspresno asfaltiranje ulica. Kako su rekli građani, mašine došle, raskopale ulice i stale sa radovima, što ih je navelo da ponovo izađu na ulicu. Godinu su ispratili protestom - 30. decembra ponovo su blokirali saobraćaj.

Njihove komšije protestovale su zahtevom da se obnovi oronula samoposluga u njihovom naselju. Za tu inicijativu Udruženja "Radne akcije Delijski vis" bori se pet godina, a nakon nekoliko protesta Sotirovski je i njima obećala renoviranje samoposluge, doneta je odluka da Opština Palilula izradi plan za obnovu i dok su nadležni tvrdili da su radovi u toku, građani su najavljivali nove proteste, ali do toga ipak nije došlo.

Radnici DKC-a više puta protestovali; foto: S. V. Nezadovoljni nizom odluka o osnivanju Dečijeg kulturno obrazovno rekreativnog centra, radnici Dečijeg kulturnog centra počeli su sa protestuju sa jednim zahtevom - da se ne spoje sa “Divljanom”. Tražili su da se skupštinska Odluka povuče i da se zadrži šifra kulture DKC-u. Nakon razgovora sa gradonačelnicom, ostavili su mogućnost da dođe do spajanja tih ustanova, a da radnici budu zadovoljni. Ipak, do dogovora nije došlo pa su krenuli sa protestnim šetnjama, a gradonačelnica im je poručila da se bune bez razloga, da je parola “Vratite deci kulturu” maliciozna i da su neki zaposleni ispolitizovani. Tokom sednice na kojoj su odbornici usvajali novu Odluku o DKORC-u, radnici DKC-a protestovali su ispred Skupštine i ponovo zahtevali da se Odluka o spajanju sa “Divljanom” poništi. Ipak, na poslednjoj sednici iz naziva novoformirane ustanove zvanično je obrisana reč "kultura".

Nekoliko dana posle izbora i protesta u Beogradu, građani i opozicija okupili i u Nišu zbog izborne krađe, za koju opozicioni poslanici tvrde da se dogodila na vanrednim izborima 17. decembra, i poručili da je “Vučić u Nišu polomio zube” te da će sa juga krenuti promene.

Neki protesti preneli su se iz prethodne godine jer su i u 2022. godini Nišlije izlazile na ulice zbog seče drveća, "otimanja" koševa, sporih radova u Ulici Vojvode Putnika, građani su tada iskazivali nezadovoljstvo i zbog fiskalizacije, poreskih inspekcija, struje, neisplaćenih plata, nasilja po školama, izgradnje dalekovoda.

Godina završena protestom zbog "izborne krađe"; foto: Jelena Mišić