Nišlijka istražujući (ne)poznatu slovenačku pesmu otkriva odnos ljudi prema socijalističkoj prošlosti
Tragajući za odgovorom na pitanje kako je moguće da pesmu Solčence zahaja, koja je u Srbiji jedna od najpoznatijih slovenačkih narodnih pesama, u Sloveniji niko nije čuo, Nišlijka Ana Hofman, etnomuzikološkinja koja radi u Ljubljani, pokušava da sazna i kakav odnos ljudi danas imaju prema socijalističkoj prošlosti, a njeno istraživanje biće ekranizovano u dokumentarcu.
Pesmica uz koju su starije generacije učile notu sol, koja mnoge danas vraća u prošla vremena i koja im je bila jedna od retkih dodirnih tačaka sa slovenačkim jezikom - u Sloveniji je gotovo potpuno nepoznata.
Etnomuzikološkinja iz Niša Ana Hofman je to saznala kada je počela da radi u Ljubljani i kada je pevušeći Solčence zahaja nailazila na čudne poglede - niko nije znao šta to peva. To je zaintrigiralo zbog posla kojim se bavi i počela je da istražuje i pokuša da odgonetne ko je pesmu napisao i kako je moguće da je Slovencima potpuno nepoznata.
Istražuje još, te napominje da joj je svako novo saznanje dragoceno i u emisiji "15 minuta" nije htela mnogo toga da otkrije, jer priprema dokumentarac koji bi trebalo da bude završen do kraja godine, a koji režira Nišlija Stefan Krasić. Ipak, ističe da je istražujući poreklo pesmice došla i do zanimljivih saznanja o socijalističkoj prošlosti.
Posvetila se i tome da odgonetne kakav je danas naš odnos prema njoj. Nišlijka Ana Hofman pokušava da otkrije čija je "Solčence zahaja"; foto: M. R.
Ova pesma je bila okidač za neka razna mišljenja o toj prošlosti i to mi je bilo vrlo zanimljivo. Mišljenja su uglavnom podeljena. S jedne strane jedna vrlo nostalgičan odnos prema tome - eto kako je to bilo divno, mi smo učili na raznim jezicima, nismo bili tako uski kulturno, tad smo znali mnogo više i videli smo da nešto drugačije može da bude naše, što mislim da je u ovo vreme vrlo važna i emancipatorska poruka. Sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da je to upravo dokaz za to da smo mi verovali da učimo nešto, a da je to zapravo bila potpuna laž, dokazuje nekako da je i ceo taj jugoslovenski projekat bio jedna velika šarena laža i ta neka iluzija se zapravo nekako raspršila ili propala - priča Hofman.
Tokom istraživanja i snimanja dokumentarnog filma boravila je u rodnom Nišu, Beogradu, Ljubljani i u Njujorku i od ljudi pokušala da sazna kakav je njihov pogled na socijalističku prošlost kroz ovu pesmicu. Sledi još par meseci snimanja i kaže da bi do kraja godine film mogao da bude gotov, a obećava da će moći da ga gledaju i njeni sugrađani.
Više o tome kako je počela da istražuje i odakle je krenula, šta je usput saznala, ali i da li će u filmu otkriti ime autora i čija je Solčence zahaja, pogledajte u emisiji "15 minuta".
Komentari
Poslednji komentari
Zato smo tu gde jesmo
10:04 // 7. 5. 2019.
Kakvo razocarenje čitajući komentare!!! Ko je rekao da se ovo istraživanje plaća novcem građana Niša? I koje su to teme koje su bitnije od vaspitanja,, obrazovanja i kulture? Bitno je samo da pišemo "duhovite" komentare i mislimo da svi treba da se bavimo samo "bitnim" temama, koje god one bile.
Bane Komren
13:19 // 6. 5. 2019.
Bahato trošenje novca građana Niša na putovanja i snimanja filmova o nečemu što je krajnje bizarno i beskorisno.
Срба
12:12 // 5. 5. 2019.
И ја бих да истражујем и онда снимим филм о дубоком значењу и односу мухарика са песмом “На крај села жута кућа, ти-ти-ти....”. Ко би да финансира??
aaa
21:36 // 5. 5. 2019.
U prvom razredu osnove, tamo sredinom 80.tih, kada su nas i forsirali sa tom pesmom, su nas odveli u Divljane. Na vrhu one poljane iza borove šume, iznad bazena je bila i tada jedna skoro pa urušena žuta kuća. E tada sam verovao da je o toj kući reč :)
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.