Nišlijka osmislila piktoknjigu za decu sa autizmom da im olakša život

Kako bi svom 11-godišnjem sinu Oliveru, koji ima autizam, olakšala da komunicira sa drugim ljudima i da saopšti ono što želi, Nišlijka Biljana Stojanović je napravila piktoknjigu. Reč je o knjizi namenjenoj, ne samo deci sa autizmom, već i odraslima koji ne mogu da govore, u kojoj sličice prate tekst, tako da korisnik vremenom piktograme usvoji kao svojevrsne reči.

Biljana je po profesiji lekar i radila je u jednoj farmaceutskoj kompaniji, ali je morala da da otkaz kada je Oliver pošao u redovnu školu, kako bi se maksimalno uključila u njegovo obrazovanje.

Nastavnici nisu baš bili spremni na to, ne znaju kako da rade sa autističnom decom. On je neverbalan, ali to okruženje je stimulativno, važno je da bude među decom koja su normalnog razvoja - priča Nišlijka.

foto: Privatna arhiva Pošto mu školski program nije prilagođen, ozbiljniji problemi nastali su kada je na red došlo čitanje lektira. Tada je Biljana i dobila ideju o piktoknjizi.

Da ne bi kao fikus sedeo na času, ja sam po sistemu sličica prilagodila bajku Tri praseta, koja mu je već bila poznata. Sa interneta sam uzela neke ilustracije koje bi mogle da mu pomognu da razume priču i pomoću tih sličica sam prevela tekst. To sam odštampala, zaheftala i to mu je bila lektira. To ga je zainteresovalo i tako je naučio da čita - kaže ona.

To se jako dopalo Oliveru, ali i terapeutima koji sa njim rade, pa je Biljana odlučila da knjigu učini dostupnom i drugim roditeljima dece sa autizmom.

Kaže da na domaćem tržištu nema mnogo takvih knjiga i da se literatura za decu sa smetnjama u razvoju svodi na taktilne knjige po principu “bebo, pipni”.

Oliver je već veliki dečak i nije baš ni afirmativno da u školu nosi takve knjige. Nema beletristike za takvu decu, takođe. Sve o deci sa autizmom namenjeno je opštoj populaciji. Takvih knjiga ima jako malo u svetu, a kod nas uopšte - ističe Biljana.

Piktoknjiga funkcioniše tako što odrasla osoba čita tekst dok dete prstom to prati, a posle nekog vremena nauči piktograme i usvoji ih kao reči. Tada može i samo da čita.

Kao što mi razmenjujemo reči, Oliver razmenjuje sličice. To je naučna, svetski priznata i utemeljena metoda koja se primenjuje ne samo za komunikaciju sa decom, već i za komunikaciju sa odraslima posle šloga, kada izgube moć govora. Počeli smo sa Oliverom tako da radimo još dok je imao četiri godine. On jeste neverbalan, ali ima veliki fond reči u vidu sličica. Knjiga je super i za malu decu koja još ne umeju da čitaju, ali i za decu sa disleksijom koja imaju problem, jer dok dešifruju simbole do kraja rečenice, zaborave sadržaj. Sličice omogućavaju da im se održi pažnja i da shvate smisao teksta - objašnjava Biljana.

Takva komunikacija, kaže ona, smanjuje frustraciju, koja dovodi do toga da deca i odrasli sa autizmom budu agresivni, zbog čega postoji zabluda da je agresija zapravo simptom autizma.

To nije simptom autizma, već posledica nemoći da nešto saopšte, koju deca zatim razviju kao ponašanje. Roditelji to često ne prepoznaju na vreme, pa ne koriguju takvo ponašanje i onda od dvadesete godine, recimo, ta deca budu agresivna prema sebi i drugima - navodi Biljana.

Sama i autor, i izdavač

foto: Privatna arhiva Biljana kaže da nije bilo zainteresovanih za izdavanje knjige, pa je osnovala izdavačku kuću Piktoknjiga, angažovala ilustratora Vladimira Milosavljevića iz Niša i počela sama da izdaje. Saradnica na knjizi je i Nataša Kovačević Živković, koja je Olivera i naučila da komunicira sličicama.

Knjigu smo napravili uz pomoć donacija i mojih sredstava. Može se nabaviti na profilu Piktoknjiga na Instagramu. U pregovorima sam sa knjižarama i nadam se da će veliki distributeri pokazati interesovanje. Trenutno sam i autor i izdavač - kaže Nišlijka.

Poručuje da su piktogrami svuda u okolini, da su to, između ostalog, saobraćajni i znakovi na vratima toaleta, kao i da ruše jezičke barijere i da ih zato treba maksimalno iskoristiti.