Nisu primili 111 plata

Iz svih fabrika Elektronske industrije Niš, ukupno 2.140 bivših i sadašnjih radnika iz 15 preduzeća, nema uplaćen radni staž od 2003. godine do danas, tako da ne mogu ostvare zasluženu penziju.

Od tog broja, stotinak radnika je već steklo uslov za penziju i već mesecima se nalazi na listi Nacionalne službe za zapošljavanje.

U najgoroj situaciji nalaze se nekadašnji radnici Fabrike mašinskih delova (FMD) kojima se duguje čak 111 dohodaka, takozvanih minimalaca, a kako nisu primali plate tako im ni doprinosi nisu uplaćivani.

U industriji trenutno radi oko 150 zaposlenih, a bivši radnici su uzeli otpremnine, ali ne odustaju od neprimljenih minimalaca koji im se duguju po zakonu.

Radiša Spasić, koordinator radne grupe za rešavanje socijalnih problema u Ei kaže da radnici sada žele od Ministarstva ekonomije da uplati Penzionom fondu oko 160 miliona dinara, koliko je potrebno za povezivanje radnog staža.

- Ukoliko dođe do stečaja u ovih 15 fabrika, svi radnici sve gube. Staž nam nije povezan od januara 2004. godine. Ako dođe do stečaja bivši i sadašnji zaposleni imaju samo pravo da im se isplate minimalci i doprimnosi za poslednje dve godine. To znači da im pet godina provedenih u Elektronskoj industriji, koji su protekli u međuvremenu, ništa ne vrede. Zato se mi sada borimo da ili ministarstvo uplati tu sumu novca ili da, napokon, zaživi Tehnološki park. U sistem parka bi ušlo šest preduzeća o kojima bi računa vodio Grad Niš tako da bi se iz gradske kase refundirao deo novca radnicima od kojih bi se pojedini zaposlili u novootvorenim fabrikama. Veliki broj nekada zaposlenih nalazi se u dužničkom ropstvu jer su dužni za struju, komunalije-objašnjava Spasić.

Inžinjer mašinstva, Milan Kostić, bivši radnik FMD nije primio platu od novembra 2002. godine.

- Imam osam presuda protiv fabrike da mi se isplati novac, ali nema odakle. Fabrika je uplaćivala doprinose za radni staž svake godine za dva ili tri meseca. Mi smo do pre tri ili četiri godine imali neki posao, a onda su po socijalnim programima ljudi napustili posao i uzeli neku crkavicu, ali s tim nisu mogli ni osnovne dugove da podmire. Ja sada imam 57 godina i još malo mi nedostaje do penzije, ali ko će mene da zaposli u ovim godinama kada se traže mlađi radnici - kaže Kostić.

Da je egzistencijalna situacija loša među ovim radnicima potvrđuje i Svetislav Ilić, predsednik metalske grane u sindikatu “Nezavisnost” za Srbiju, koji kaže da dvadesetak odsto od ovih 2.140 radnika hrani sebe i svoje porodice u Narodnoj kuhinji.

- Sreća u nesreći je da oko 60 odsto ovih radnika ima poreklo sa sela pa odatle na neki način dobavljaju hranu, a ostali su prodavci na buvljacima, sitne zanatlije i svašta rade da bi preživeli - kaže Ilić.