Redovne kontrole, briga o zdravlju i svakodnevna terapija osobama koje su HIV pozitivne može omogućiti dug životni vek i normalan život, istakla je dr Vesna Mihailović iz niške Klinike za zarazne bolesti na Svetski dan borbe protiv side.

Problem ipak postoji jer, kako kaže, među lekarima koji bi trebalo da ih leče od nekih „bolesti starosti“ ne postoji dovoljno znanje o HIV-u.

Kada pacijentu uvodimo terapiju, tačno se zna kada se terapija uvodi, zna se da traje doživotno, zna se da je jako efikasna ali u toku dugotrajnog lečenja moguće je lekove zameniti novijim i boljim. Kvalitet života HIV pacijenata se ne razlikuje od kvaliteta života zdravih ljudi – ističe Mihailović.

Lečenje osoba sa HIV-om je, kako kaže Mihailović, potpuno besplatno i naša država ide u korak sa svetom i umesto šake lekove, danas oni koriste terapiju koja podrazumeva uzimanje jednog ili dva leka dnevno.

HIV pozitivne osobe ne mogu kod zubara?

Pored diskriminacije, problem sa kojim se Nišlije koje žive sa HIV-om danas suočavaju, kako kaže Sandra Mančić iz udruženja „Sunce“, je taj što ih ne primaju svi stomatolozi, a najčešći izgovor su slabi sterilizatori ili da nemaju nešto od materijala.

Imamo zahtev od korisnika da se opredeli stomatolog koji bi primao HIV pozitivne osobe u situaciji kada je potrebno lečenje bolesti zuba. Mi imamo preporuke Svetske zdravstvene organizacije da osobe koje žive sa HIV-om imaju prava da se leče kod svih stomatologa jednako, ali se to u praksi uopšte ne primenjuje – ističe Mančić.

Ona dodaje da kada ode kod zubara, lekari sa njom pričaju s vrata, ne stigne da sedne na stolicu kako bi videli o čemu se radi.

Onda mi kažu da bih mogla da dođem za mesec, dva. Vrlo su neprijatni kada vam to saopštavaju, maltene su ljuti na mene što sam uopšte došla. Neki od izgovora su da nemaju dovoljno vremena, da sterilizatori nisu dobri – objašnjava Mančić.

Ipak, direktor Klinike za stomatologiju u Nišu Aleksandar Mitić odbacuje ove navode i kaže da je lečenje HIV pozitivnih pacijenata svakodnevica i da je jedina razlika u odnosu na druge pacijente ozbiljna priprema kako bi svi bili zaštićeni.

Lekari se ozbiljno pripremaju, imamo posebne mantile, rukavice, svu opremu. To nam je svakodnevica i sve radimo u dogovoru sa Institutom. Sa takvim pacijentima radi se unazad 15 godina i za nas to nije ništa novo, to je sastavni deo našeg posla – ističe direktor Klinike.

On dodaje da nije tačno da stomatolozi odlažu preglede, već da, kako kaže, jednostavno ne mogu sve da se urade odjednom, što je praksa i kod pacijenata koji nemaju HIV.

Broj obolelih i dalje u porastu

Na području nišavskog i topličkog okruga, kako kaže Biljana Kocić iz Instituta za javno zdravlje u Nišu, ove godine ima 9 novoinficiranih, 6 muškog a 3 ženskog pola, a zabeleženo je i 2 transmisije sa majke na dete.

Od 1987. godine do danas, kod nas je registrovano je 158 HIV pozitivnih osoba i to 4 puta više muškaraca nego žena. Preko 60 % njih zaraženo je nezaštićenim seksualnim odnosom, kod žena je to heteroseksualni odnos, a kod muškaraca nezaštićeni analni odnos – dodaje Kocić.

U registru je, kaže, zabeleženo i 58 smrtnih ishoda, a rođeno je i 7 HIV pozitivne dece, transmisijom s majke na dete koje nisu znale da su HIV pozitivne. Zahvaljujući tome što su majke znale da su zaražene i na vreme su preduzele mere, ističe Kocić, rođeno je 4 zdrava deteta.

I dalje je prisutna tendecija porasta novih HIV infekcija kod nas ali i u svetu gde se oko 5.700 ljudi dnevno inficira, a veliki problem je i što su to osobe mlađeg uzrasta i to što uvek postoji mogućnost transmisije na decu – objašnjava Kocić.

Ona poručuje da je potrebno sniziti stigmatizaciju i diskriminaciju koje su barijera da ljudi jave i dođu na savetovanje. Testiranje je, dodaje, moguće svakod radnog dana od 8 do 14 sati na Institutu za javno zdravlje.