Novac, konkurencija i predrasude izazovi za preduzetnike Rome

Romi najčešće obavaljaju poslove vezane za pružanje usluga, održavanje čistoće i reciklažu otpada, a izazovi sa kojima se suočavaju su novac, konkurencija koja snižava cenu njihovih proizvoda, ali i predrasude kupaca, rezultati su istraživanja Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj „Inter“.

Istraživanje „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“ pokazalo je da je novac glavni problem za pokretanje i realizaciju nekog posla, kao i porez i doprinosi na rad koji su visoki, a obim posla mali, što dovodi do sive ekonomije.

Stepen ekonomske aktivnosti Roma na formalnom tržištu rada je nizak. Podaci na osnovu popisa pokazuju da je oko 40 % romske populacije radno aktivno, a od toga 16 % ima sosptveni posao koji najčešće obavlja samostalno. Većinu čine muškarci, a dobili smo i podatke da su neke žene samo registrovane na papiru, ali postoje i one koje stvarno obavljaju neku aktivnost – kažu iz „Inter“-a

Istraživanje je obavljeno od marta 2016. godine do danas i ključni nalazi, kako objašnjavaju, odnose se na preduzeća koja imaju do 9 zaposlenih, a obim poslovanja svakog drugog anketiranog, kažu, bio je manji od milion dinara.

To su uglavnom porodične firme. Uvideli smo da je nizak nivo saradnje između preduzetnika i poslovnih asocijacija. Mi smo dali set preporuka da se podstakne registracija romskih preduzetnika koji se nalaze u sivoj zoni, oštrije mere i kontrole i da se omogući lakši prelaz iz neregistrovanog u registrovani biznis – dodaju.

U našoj zemlji postoji racionalni odgovor Roma da migriraju ka zapadnoj Evropi, smatra Osman Balić iz „Yurom centra“. On kaže da najviše odgovornosti ima nadležno Ministarstvo i Vlada Srbije, a naročito lokalna samouprava koja, prema njegovim rečima, ništa ne radi kada je u pitanju lokalni ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i poslova.

Sredstava za razvoj preduzetništva kod Roma ima, ali javni sektor koji je zadužen za to, anemično radi. Na primer, 2012. godine 500.000 tona kukuruza je izvezeno, a 540.000 tona reciklažnog materijala. Veliki sakupljači kažu da 90 % tog sakupljenog materijala sakupe ti neformalni sakupljači. To bi za državu trebalo da bude strateško pitanje jer je mnogo sakupljenog materijala, a malo reciklaže, i kad bi se to adekvatno rešilo imali bismo nova radna mesta – ističe Balić.

Pored ankete, u okviru istraživanja rađeni su i dubinski intervjui, a sve sa ciljem da se dođe do konkretnih zaključaka koji bi doneli rešenje problema nezaposlenosti Roma i njihov bolji položaj u društvu.