Novogodišnji i božićni praznici u niškom logoru 1942.

Batine, glad, neizdrživa hladnoća, ujedi pasa, valcer po njihovim isprebijanim telima i sveštenici sa zadatkom da razotkriju da li su komunisti ili ravnogorci, samo su neke od muka kroz koje su prošli zatočenici logora na Crvenom krstu u Nišu tokom praznika 1942. godine.

Oni koji su preživeli bekstvo iz logora, zimu 1941/1942, prema svedočenjima koje se u niškom Narodnom muzeju sakupljali šezdesetih godina, pamtili su kao najhladniju zimu u 20. veku.

Po toj zimi, seća se Milosav Đurić Era, jedan od učesnika proboja 12. februara 1942, nemački vojnici su iz zatvoreničke sobe izvodili logoraše jednog po jednog, a onda bi ih terali da se svuku do pojasa i da potrbuške legnu na veliki, drveni sto postavljen u logorskom dvorištu. Prema Đurićevim rečima, 2 stražara bi im držali ruke, 2 noge, 1 glavu, dok bi ih 2 tukla korbačem ili palicom, sve dok se nesrećni logoraš ne bi onesvestio, a potom bi ga tako onesvešćenog bacili u sneg.

Došao sam ja na red. Svukao sam svoju košulju i pantalone raskopčao, pa kada su bacili u sneg onog pre mene, mene su bacili na sto. Pendrecima su me tukli kao i sve druge: od vrata do slabina. Ja sam nekako izdržao do bubrega, ali kada su počeli da me tuku po slabinama, u jednom momentu sam kriknuo i tada mi je pošla krv na usta, oteo sam se od Nemaca i ujeo jednog od njih. Posle toga ne znam šta je bilo. Probudio sam se u gomili ljudi - izjavio je Đurić.

Oni koji su preživeli te muke govorili su kako su onesvešćene zatvorenike u ćelije unosili oni zatvorenici koji su bili te sreće da ne dobiju batine. Izmrcvarene logoraše, spuštali su na betonski pod posut tankim slojem slame.

Logoraši kao podijum za novogodišnji valcer

Centar Niša bio je pod snegom u zimu 1941/1942. godine; foto: Istorijski arhiv NišPored "uobičajene doze batinanja" koja se ponavljala gotovo svakodnevno, Đurić je upamtio i to da su oko Nove godine Nemci bili stalno pijani i da su terevenčili po čitavu noć u kafani “Jugoslavija” (danas “Dve lipe”).

On je kazao kako su baš za doček ili koji dan posle dočeka, nemački vojnici doneli gramofon u logor. Međutim, logorašima nije bilo do pesme, jer su ih Nemci poskidali, pretukli i preko njihovih plugolih tela zaplesali velcer.

Puštali su muziku sa ploča i igrali valcer, tako što su se dvojica po dvojica hvatali i po golim telima igrali. Možete zamisliti kako to izgleda kada je mraz 30 C ispod nule, telo nago, prebijeno, krvavo, a Nemci sa čizmama koje su potkovane ekserima okreću se po telima. Jasno je da su tu bile samo žive rane - govorio je bivši logoraš.

Na Božić došli su i sveštenici

Logoraši pamte da su početkom januara, nemački stražari kako bi se zabavali, u ćelije puštali pse koji su kidisali na nesrećnike, ali i lokalne prostitutke koje su se rugale iznemoglim i premrzlim zatočenicima. Međutim, svima je u sećaju najjasnije ostao dan Božića.

Dan je tekao kao i obično: umesto bogate trpeze, logorašima je za doručak bio poslužen čaj, za ručak malo proje i bućkuriš sa nekoliko krompira, a za večeru ono što je ostalo od ručka. Međutim, u toku večeri, seća se Živan Radovanović sa nemačkim vojnicima i komandantom logora Robertom Hamerom ušla su i 2 sveštenika.

Sećam se jednog misterioznog slučaja, a to je uoči Božića, kada su Nemci organizovali liturgiju. Doveli su 2 sveštinka u logor, i oni su čitali razne liturgije i tome slično, a postavljali su i kandila i njima mahali da nas okade tamjanom. A onda su naredili svakom od logoraša da priđe sveštenicima i da im poljubi ruku. - govorio je Radovanović.

Međutim, tvrdio je Radovanović, komunisti su se dogovorili da to ne učine. Pogled ka slobodi iz logoraške sobe; foto: JV

Niški istoričar Aleksandar Dinčić kaže da nisu mnoge poznate mnoge “pikanterije” iz tog perioda, ali i da je bilo vrla jasna nemera uprave logora zbog čega je odlučeno da logor posete sveštenici.

Nemci su to na neki način iskoristili kako bi videli ko su nacionalisti, a ko komunisti. Svi oni koji su bili za kralja i monarhiju su se priklonili sveštenicima i celivali im ruke, a komunisti su navodno ostali dosledni da su narodni borci i da nemaju veze sa religijom - rekao je Dinčić.

Kroz logor "12 februar" na Crvenom krstu od 1941. do oktobra 1944. prošlo je više desetine hiljada ljudi, a mnogi od njih su završili pred streljačkim vodom na Bubnju.