O mladima u medijima treba da govore mladi - poruka sa tribine u Nišu

Društvene mreže su način da novinari privuku mlade do ozbiljnih informacija i mladima je potreban poziv na akciju - neke su od poruka sa tribine Media i reform centra pod nazivom “Mladi, mediji i Generacija Z”, koja je održana na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaključak je i da bi novinarske redakcije trebalo podmlađivati.

Društvene mreže kanal za privlačenje mladih do ozbiljnih sadržaja; foto: Media i reform centar NišO tome kako motivisati mlade da se informišu i kako učiniti da se oni zadrže na informacijama govorile su urednica portala Youth Vibes Anđelija Stanimirović, voditeljka radija Banker Jelena Đorđević i novinarka Južnih vesti Tamara Todorović.

Mladi prepoznaju kada za njih pišu mladi, ali je problem što često zaključke o tome šta bi oni trebalo da slušaju, gledaju i čitaju odlučuju stariji, smatra Stanimirović. Kao problem navodi i to što mladi nisu ciljna grupa nijednog mejnstrim medija.

Mladi su jedna heterogena grupa, imamo mlade roditelje, mlade studente, mlade nezaposlene, mlade maturante i to su sve mladi. Kad imamo takvu grupaciju, koja procentualno uopšte nije mala u našoj državi, ne možemo da nađemo jedan ključni mehanizam kako da svima njima pristupimo. Ne treba tražiti teme za mlade, već treba naći način kako toj temi pristupiti kako bi mlada osoba to želela da čita i gleda - objašnjava ona.

Zato veruje da bi bilo najbolje da se redakcije stalno podmlađuju i dovode mlade ljude sa novim idejama.

Analitika Južnih vesti pokazuje da mladi od 18 do 25 godina u medijima najviše čitaju hroniku i tekstove o kovidu, dok im teme o aktivizmu mladih ili njihovim problemima nisu među najzanimljivijim, kaže Todorović.

Primetno je da su im najinteresantniji kratki videi, a kada nečemu treba da posvete više pažnje, da pogledaju neku dužu emisiju, da čitaju, to ih ne zanima - priča ona.

Ipak, panelisti upozoravaju da to ne treba da znači da novinari treba da skraćuju sadržaje ili da ih potpuno prilagođavaju mladima.

Serviranje samo kratkih sadržaja je nipodaštavanje inteligencije, njihove sposobnosti i razumevanja. Nisu samo mladi ti koji nemaju vremena za duže sadržaje, već je to problem i kod starijih. Zato je važno naći način da se njihova pažnja privuče - kaže Đorđević.

Zaključuje da su društvene mreže dobar način za to i ističe da joj je važna povratna reakcija publike. Zato, kaže, hoće da poboljša svoj radijski program i doda nešto za mlade, ali ih poziva da joj kažu šta tačno žele.

Todorović ističe i da mladi vole da čuju mišljenja svojih uzora i da je zato dobro dovesti neku ličnost koja im je interesantna da priča o temama koje ih inače ne zanimaju mnogo. Rešenje za povećanje interesovanja mladih za medije vidi i u medijskoj pismenosti kao predmetu u školama.

Studenti koji su pratili tribinu rekli su da je potrebno da ih neko podstakne na akciju i uključivanje u društveno-politički život.