O ženama u inženjerstvu u Nišu: "Zaglavljene" na nižim pozicijama i zarađuju 9% manje od muškaraca

Prva žena inženjerka u Nemačkoj i u Srbiji, koja je 1913. godine diplomirala u Darmštatu, bila je Nišlijka Jovanka Bončić. Više od jednog veka kasnije, žene su u oblasti inženjerstva u Srbiji i dalje uglavnom “zaglavljene” na nižim pozicijama i zarađuju 9% manje od muškaraca, rekao je ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson u Nišu. Na konferenciji u okviru projekta “Empowering Women in Engineering”, mladim ženama u tom gradu poručeno je da pol ne sme da ih limitira u ostvarivanju želja i da nije tačno da “nisu baš sva zanimanja za devojčice”.

Sanja Milošević je inženjerka vazdušnog saobraćaja i nakon studija u Velikoj Britaniji, gde je bila Chevening stipendistkinja, vratila se u Niš da primeni stečeno znanje.

Sanja Milošević; foto: Tamara Radovanović U Nišu je održala pet radionica kojima je mlade koleginice pokušala da ohrabri da napreduju u oblasti inženjerstva, a kolege da ih u tome podrže.

Ova tema je trenutno aktuelna svuda u svetu, pa mi je posebno drago što o tome govorimo i u Nišu. U sklopu projekta smo održali i stručne radionice. Bile su uspešne jer su učestvovale velike kompanije koje su i partneri projekta, poput niškog Aerodroma, Bosch-a, Leonija, i Elixir group-a. Želim da se zahvalim i tehničkim fakultetima u Nišu, koji su bili jako otvoreni za saradnju i doveli veliki broj studenata. Radionice su bile interaktivne, posećene, a studenti su ih ocenili kao veoma korisne - ističe ona.

Organizovala je, kaže, radionicu o sajber bezbednosti, posetu fabrici Leoni, gde su inženjeri sproveli studente kroz sve procese rada, zatim, posetu Fakultetu zaštite na radu u Nišu, radionicu na Aerodromu “Konstantin Veliki” i posetu Mašinskom fakultetu.

Ambasador Ferguson: Nema savršenog rešenja za diskriminaciju

Edvard Ferguson; foto: Tamara Radovanović Žene se i dalje suočavaju sa kulturološkim i profesionalnim izazovima u oblasti inženjerstva, kako u Srbiji, tako i u svetu, rekao je prilikom posete niškom Naučno-tehnološkom parku ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson.

Na STEM fakultetima u Srbiji ima 50% studentkinja i 50% je zaposlenih žena na fakultetima, a više od 16% u naučnim institucijama. Ipak, tek svaka četvrta fakultetska diploma ili oko 24% u oblasti inženjerstva izdato je ženama - navodi on.

Ističe da u ovom sektoru žene često ostaju “zaglavljene” na nižim pozicijama u odnosu na muškarce, uprkos istom ili višem stepenu obrazovanja.

U Srbiji zaposlene u ovom sektoru zarađuju oko 9% manje od muškaraca. Muškarci su uglavnom angažovani na razvoju softvera, a žene na administrativnim poslovima. I kod nas u Velikoj Britaniji tek 16,5% inženjera su žene, što nije dobro - poručuje Ferguson.

Na pitanje da li postoji model unapređenja ženskog preduzetništva i inženjerstva u Velikoj Britaniji koji bi trebalo primeniti u Srbiji, odgovara - nema savršenog rešenja.

Svi smo i dalje daleko od cilja. Britanska Vlada je posvećena da se broj žena u inženjerstvu uveća, ne samo u našoj zemlji, već svuda u svetu - poručuje ambasador.

Srbija u žarištu konflikta između partijarhata i emancipacije

Brankica Janković; foto: Tamara Radovanović Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je u NTP-u da nadležni u Srbiji postupaju u 80% preporuka te institucije, ali da je u nekim domenima taj procenat niži ili viši.

Institucija koju vodim nema represivna ovlašćenja i nije ovlašćena da počinioce diskriminacije kažnjava, već da deluje snagom autoriteta, preporukama i inicijativama. Kada je reč o diskriminaciji po osnovu seksualne orijentacije, imamo niži procenat postupanja, a kada je reč o diskriminaciji po osnovu invaliditeta, procenat postupanja je 100% - navodi ona.

Ipak, smatra da se u društvu u Srbiji vrednuju agresivnost, snaga, seksizam, mizoginija i obrasci toksičnog maskuliniteta, kao i da je atmosfera u praksi sasvim drugačija od onoga kako zakoni propisuju.

Prisustvujemo svojevrsnom žarištu konflikta između patrijarhata i emancipacije. Imamo napredak, ali i velike probleme, koji se ogledaju kako u diskriminaciji, tako i u nasilju prema ženama kome svedočimo gotovo svakog dana, ali i nasilju u društvu uopšte - kaže Janković.

foto: Tamara Radovanović Građani se, prema njenim rečima, najviše žale na diskriminaciju pred organima javne vlasti i na tržištu rada, dok su najčešći osnovi diskriminacije pol, invaliditet, starosno doba, nacionalnost i etničko poreklo.

Važno je današnjim generacijama devojčica i devojaka koje još uvek misle da ih pol limitira u ostvarivanju želja poručimo da nije tačno da nisu baš sva zanimanja za devojčice. To važi i za dečake, jer je u nekim zanimanjima mnogo više muškaraca, a u nekim mnogo više žena - ističe poverenica.

Izbor zanimanja, dodaje, ne sme da bude određen polom.