Oni koji su podržali Barbaru traže paralelne institucije za kontrolu medija

Na drugoj javnoj raspravi o budućoj Medijskoj strategiji predsednica Društva novinara Niša i glavna urednica TV Zona Danijela Ivanković tražila da se, zarad, kako kaže, pluralizma i demokratije, formiraju paralelne institucije u odnosu na postojeći Savet za štampu i REM. Zoran Sekulić iz Asocijacije medija kaže da time mediji koji krše profesionalne norme žele da izigraju zakone i propise kako bi lakše dobili pare iz budžeta.

Posle Novog Sada, javna rasprava o budućem krovnom dokumentu srpske medijske scene održana je u Nišu. Pored starih neslaganja oko toga da li država treba da ima vlasništvo u medijima i da li treba osnivati regionalne javne servise, nekim radnicima u medijima smetaju i postojeća regulatorna tela.

Ivankovićeva, urednica televizije u vlasništvu sina direktora BIA Bratislava Gašića, tražila je više samoregulatornih tela, pored već postojećeg Saveta za štampu. Traži nova kontrolna tela; Foto: JV

Protiv toga smo da postoji samo jedno samoregulatorno telo. Smatramo da i u duhu demokratije i u duhu pluralizma u ovoj zemlji je sasvim dopustivo i potrebno da imamo više samoregulatornih tela, to se posebno odnosi na elektronske medije - rekla je Ivankovićeva.

Inače, Društvo novinara Niša je organizacija koja je stala u odbranu čuvene Barbare Životić sa Studija B posle lažnog i neprofesionalnog izveštavanja sa beogradskih protesta, uz reči “da način izveštavanja kao i uređivačka politika ne smeju da budu uzrok brutalnog vređanja bilo kog novinara”. Isto udruženje ostajalo je nemo na brojne probleme medija i novinara iz njihovog regiona.

Televizija Zona, čija je Ivankovićeva urednica, nikada nije prenosila saopštenja NUNS o slučaju državnih pritisaka na Južne vesti ili ostale saopštenja o poteškoćama koje u radu imaju novinari sa teritorije koju ovaj medij pokriva.

Zoran Sekulić iz Asocijacije medija i član UO Saveta za štampu usprotivio se ovom predlogu, uz reči da je suština samoregulacije poštovanje novinarskog Kodeksa. Oštro protiv različitih tumačenja kodeksa; Foto: JV

Zalaganje za formiranje paralelnih samoregulatornih tela čitam kao zalaganje za različito tumačenje Kodeksa novinara Srbije. I samim tim, za još manje poštovanje Kodeksa i za još veći broj primera kršenja medijskog Kodeksa, a sve u službi korišćenja toga na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja - rekao je Sekulić.

Dragana Čabarkapa, članica Radne grupe i predsednica Sindikata novinara Srbije, zahtevala je formiranje regionalnih javnih servisa, sa čime se ne slažu članovi Radne grupe Tanja Maksić (Asocijacija onlajn medija) i Zoran Sekulić. Ovo dvoje novinara protive se i aneksima Medijske strategije koji predlažu da država na bilo koji način ostane u vlasničkoj strukturi Tanjuga, Politike i Večernjih novosti.

Sledeće dve javne rasprave biće održane u Čačku i Beogradu, a usvajanje dokumenta na Vladi Srbije, očekuje se aprila ove godine, naveo je predsednik Radne grupe Dejan Stojanović.

Nacrt Strategije možete pročitati na sajtu Vlade RS.