Opasne bakterije u roštilj mesu

NIŠ, LESKOVAC, LEBANE, VLASOTINCE - U roštilj mesu većeg broja proizvođača sa juga Srbije pronađene su nedozvoljene bakterije, tvrde u Centru za zaštitu potrošača Forum.

U uzorcima koji su uzeti u maloprodajnim objektima nekoliko mesara u Nišu, Vlasotincu, Lebanu i Leskovcu pronađena je bakterija ešerihija koli, a u jednom i stafilokoke, piše u tekstu "Roštilj meso na ispitu", objavljenom u časopisu "Aktivni potrošač".

Svo meso koje se nalazi u maloprodaji trebalo bi da su prethodno proverile inspekcije. Međutim, u Centru za zaštitu potrošača kažu da je problem upravo u načinu provere.

- Inspekcija meso proverava u proizvodnji i to jednom mesečno, pa proizvođači znaju kad dolazi inspekcija i pripreme se. Mi smo uzorke uzeli u prodavnicama, bez znanja prodavaca, tako da smatram da su rezultati analiza pouzdani - kaže Milić Marković, iz Udruženja.

Uzorci su uzimani između 25. i 30. novembra 2010. godine prodavnicama u Leskovcu, Nišu, Vranju, Vlasotincu, Lebanu, Pirotu i Beloj Palanci.

- Da bi sve bilo regularno uvek su u komisiji koja je uzimala uzorke bila po tro člana, po jedan veterinarski inspektor, jedan naš predstavnik i čovek iz Veterinarskog instituta koji je lično uzorke uzimao i stavljao ih u svoj frižider a kasnije analizirao. Rezultati koje smo dobili pokazuju zbog čega je bitno da lokalne samouprave izdvoje novac za nezavisne analize - kaže Jovan Jovanović, predsedniko ovog udruženja.

Jovanović kaže da su kazne koje novi Zakon o zaštiti prava potrošača, koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine, u ovakvim situacijama predviđa kazne od 300.000 do 2 miliona dinara, ili čak i zabranu rada prodavnice od 6 meseci do godinu dana.

U preduzeću "Bonita" iz Niša, jednoj od prodavnica u čijem je roštilj mesu pronađena opasna bakterija, kažu da su iznenađeni rezultatima i da će tražiti super-veštačenje.

- Iznenađen sam, pošteno da vam kažem. Mi poslujemo od 2005. godine i nikada do sada nije bilo ni jednog problema. Ja sam mislio da dajem nesto najčistije, najkvalitetnije. Mi baš sa tim institutom koji je radio analize za Udruženje za zapštitu podrošača imamo ugovor i oni svake nedelje kontrolišu meso. Kako je došlo do ovoga ne znam, ali tražiću super-analizu - kaže direktor "Bonite", Predrag Đorđević.

Načina da bakterije dospeju u meso je puno, ali kada su u pitanju ešerihija koli i stafilokoke broj mogućnosti je smanjen, smatraju stručnjaci.

- Ešerihija koli je bakterija fekalnog porekla i najčešće je ima u izmetu. To može da znači da neko nije prao ruke. Stafilokoka je bakterija koje u ljudskom organizumu najčešće ima u nosnoj duplji, pa je tu dovoljno da je neko kinuo - pojašnjava dr Niko Radulović, docent Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, koji se već duže vreme bavi biološki aktivnim prirodnim proizvodima.

U Udruženju "Forum" pojasnili su da je u uzorcima roštilj mesa iz Merkatora, Idee i mesare Mitke pronađen veći procenat proteina vezivnog tkiva nego što je propisano.

Ipak, u Merkatoru tvrde da su analize Veterinarskog specijalističkog instituta upravo pokazale da se u prodavnicama ovog trgovinskog lanca prodaje veoma kvalitetna roba.

- Rezultati analize mesa u našem maloprodajnom objektu u Nišu, koju je sproveo Veterinarski specijalistički Institut u Nišu, pokazuju da je proizvod mikrobiološki ispravan, da ima ukus i miris koji odgovara za ovu vrstu proizvoda, u svežem i pečenom obliku, i da proizvod ima povećan sadržaj proteina u vezivnom i mišićnom tkivu prema Pravilniku o propisanim vrednostima. Povećan sadržaj proteina u mesu predstavlja najvredniju vrstu proteina - rekao je Južnim vestima menadžer za odnose sa javnošću Merkator trgovina za jugoistočnu Evropu.

Međutim, dr Niko Radulović pojašnjava da ne nije svejedno kojih proteina ima više u mesu, mišića ili vezivnog tkiva.

- Sadržaj proteina mišića zaista znači da je ono kvalitetnije, ali povećanje proteina vezivnog tkiva u stvari znači da je tu reč o mesu koje je žilavije nego što treba - kaže dr Radulović.

Rezultati analiza:

izvor: časopis "Aktivni potrošač"

U udruženju "Forum" kažu da je ovo samo početak uporednih analiza koje će biti obavljene u narednom periodu, a koje finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

- Sledeće istraživanje će biti analiza mlečnih proizvoda, a posebna pažnja biće posvećena jogurtu. Glavni cilj projekta je da potrošači budu informisani o sadržaju i kvalitetu proizvoda na upoređujući način, tako da mogu da naprave procenu pre nego što krenu u kupovinu - kaže Milić Marković.