“Opasne” fasade stanari dužni da prijave, ali i plate popravku

Nakon što je sa terase solitera u Nišu otpao betonski blok težak nekoliko stotina kilograma i, na sreću, nikog nije povredio, u građevinskoj inspekciji kažu da oni nisu mogli da uoče da postoji rizik od pada jer je armatura “popustila” na 16. spratu, kao i da bi sami stanari trebalo da obaveste upravnika zgrade kada uoče bilo kakav nedostatak.

Prema rečima Marine Živulović Petrović, šefice odseka građevinske inspekcije u Nišu, jučerašnji pad dela terase sa višespratnice u Ulici Vojvode Mišića nešto je što se nije dogodilo do sada u našem gradu.

Ovo je prva ozbiljnija situacija. Dešava se da padaju delovi fasade, odnosno malter, pa se naloži sanacija, ali ovo je ogroman deo koji je pao. Prema našim saznanjima, videla se armatura koja je korodirala i onda je bilo očekivano da se desi da otpadne beton jer armatura izgubi svoje svojstvo nosivosti – objašnjava Živulović Petrović.

Napominje da su u riziku i dva sprata iznad na toj zgradi, te da je inspekcija naložila upravniku zgrade da hitno preduzme mere sanacije ili rekonstrukcije dela koji je pao, kao i delova kod kojih je moguć pad.

Šefica odseka građevinske inspekcije objašnjava da inspektori imaju obavezu reaguju kada na terenu uoče da postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost njenog korišćenja i okoline. Međutim, ističe ona, stanari su ti koji treba da o svim problemima obaveste upravnika.

Sami stanari zgrada, ukoliko uoče neki problem, treba o tome da obaveste pismeno, a ne usmeno, upravnika zgrade i da tako imaju dokaz da su pisali i tražili da se otkloni neki nedostatak. Ukoliko upravnik zgrade ne preuzima ništa, onda je naredni korak da dođu u građevinsku inspekciju. Nakon toga ukoliko ima elemenata mi razgovaramo sa upravnikom, obavljamo uviđaj i potom donosimo adekvatno rešenje upravniku sa rokom u kojem on treba da otkloni te nedostatke – objašnjava Živulović Petrović.

Kaže da u većini slučajeva upravnici stambenih zgrada preduzmu mere, a kada se to ne desi, ističe ona, građevinska inspekcija sa stanarima kontaktira firmu firmu koja je zadužena za održavanje.

Da su Nišlije ovu situaciju shvatile ozbiljno pokazuje i prijava sličnog problema jednog Nišlije koji se obratio redakciji Južnih vesti. On ukazuje da na zgradi u Ulici Nade Tomić br. 13 u centru grada fasada „preti“ prolaznicima. Naime, deo fasade je počeo da se odvaja i predstavlja opasnost po bezbednost prolaznika.

---

Sanaciju i održavanje zgrade plaćaju oni koji u njoj žive

Građevinska inspektorka napominje da stanari moraju da budu svesni da niko drugi neće da im održava zgradu i prostor u kojem žive, već da je to njihova dužnost.

Ako kupite stan, morate da budete svesni da je vaša dužnost da plaćate održavanje zgrade. To nije dužnost grada ili gradskog preduzeća. A imamo situaciju gde većina građana dođe i traži od nas da im nešto popravimo. Stanari imaju svoj fond i mesečno izdvajaju za održavanje. A da li će se odlučiti da s obzirom na probleme koje imaje u zgradi daju mesečno 500, 1.000 ili 2.000 dinara, to je na samim stanarima – kaže ona.

Jedan od profesionalnih upravnika stambenih zgrada u Nišu Saša Janjić, čija firma brine o 82 zgrade, kaže da veliki broj zgrada u Nišu u katastrofalnom stanju, od toga da prokišnjavaju, imaju oronule fasade, do toga da su podrumi puni vode, a oluci potpuno propali.

Velike su investicije da se, recimo, sanira fasada ili krov. U nekim zgrada ništa nije ulagano 40 godina. Da bi se sakupio novac potrebno je da onda stanari mesečno izdvajaju više novca za fond za investiciono održavanje. Ima zgrada gde su se stanari, primera radi, složili da mesečno daju 2 ili 3 hiljade dinara dok se ne sakupi dovoljno da se krov renovira – objašnjava Janjić.

Međutim, kaže on, često je teško da se veliki broj stanara složi da izdvoji više za popravke u zgradi, kako zbog toga što ih taj problem ne “pogađa” direktno, tako i zbog toga što prosto nemaju finansijskih mogućnosti. Zato i smatra da je za velike investicije, poput sanacije fasade, ipak potrebna neka pomoć lokalne samouprave, države ili pristup sredstvima evropskih fondova.

Inače, prema Zakonu o stanovanju, vlasnik stana “dužan je da učestvuje u troškovima održavanja zajedničkih delova zgrade i zemljišta za redovnu upotrebu zgrade i upravljanja zgradom”.