Panel u Nišu: Novim zakonima država vraća vlasništvo u medijima

Novim nacrtima zakona o javnom informisanju i elektronskim medijima, država će se na “mala vrata” vratiti vlasništvo u medijima, zaključak je panel diskusije održane u utorak, 26. septembra u niškom City smart klubu. Javna rasprava koja se održava u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu počela je 7. septembra i trajaće do 7. oktobra, a niški panelisti ističu da jug Srbije nije imao nijednog predstavnika među predlagačima novih zakona.

Prva tema javne rasprave bio je Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima. Govorili su generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević, predsednik niškog Odbora za ljudska prava Dragan Đorđević, predsednica Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih lokalnih medija Lokal pres Marija Obradović i Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a kao moderator.

Najsporniji deo nacrta novog medijskog zakona tiče člana 39 i Telekoma da kao operater ima svoje medijske kanale, istakli su panelisti i dodali da je član zakona formulisan tako da daje prostora da lokalne samouprave i lokalna javna preduzeća postanu vlasnici medija.

Javne rasprave organizovane su u 4 veća grada Srbije i trajaće do 7. oktobra; foto: JV / N. Đ. Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević istakao je da ne postoji politička volja za normalnim medijskim okruženjem i prostorom, već postoji volja da se dođe do stanja određeni mediji nastave sa legalnim sprovođenjem propagande.

Potreban je korak ka regulaciji “medijske džungle” koja postoji kod nas, ali se ti predlozi uporno odbijaju, zato što nije cilj regulacija, već negativna liberalizacija, u smislu da svako radi šta hoće i da i dalje postoje podeljene strane. Pojačavanje transparentnosti, sistematizaija svega na jednom mestu je dobar predlog, ali da li je to “šminkanje mrtvaca” ili nešto što će doneti suštinsku promenu, ja sam pesimista - kaže Zirojević.

Gordana Novaković istakla je da mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu, novim zakonom će moći “koliko hoće i kada hoće” da krše profesionalne standarde bez posledica, te da će to biti ozakonjeno finansiranje medija od strane države.

Problem je šta finansiramo novcem građana, da li građani imaju pravo na objektivno, tačno i istinito informisanje ili država treba da plaća one koji lažu, obmanjuju ili vode kampanje protiv ljudi i rade sve ono što novinarski kodeks zabranjuje - kaže Gordana Novaković.

Iz Asocijacije nezavisnih lokalnih medija Lokal pres kažu da se kvalitet koji donosi novi zakon odnosi se na projektno sufinansiranje, te da su kroz rad javnih grupa u kojoj su učestvovala medijska udruženja pokušali da nametnu obaveze lokalnim samoupravama da raspišu javne konkurse za informisanje, ali da oni moraju biti raspisani najkasnije do 31. januara, što, kako tvrde, do sada često nije bila praska.

Pored te obaveze novi zakon trebalo bi da uvede transparentniji sistem. Pre svega jedinstvenu informacionu platformu gde će se nalazi svi javni konkursi svih jedinica lokalne samouprave, Autonomne pokrajine i ministarstva. Platforma će davati mogućnost da se podnose prijave, a jedna od novih novina da će postojati jedinstvene bodovne liste za ocenjivanje projekata i izbor kandidata za komisije, a to su stvari koje postojeći sistem mora da unapredi - kaže Marija Obrenović.

Javna rasprava Nacrta zakona o elektronskim medijima; foto: JV / N. Đ. Na drugom panelu Nacrta zakona o elektronskim medijima, panelisti su istakli da bojazan da zakon koji ima ozbiljnije i zahtevnije odredbe, bez promene sastava Saveta REM-a neće imati smisla.

Član Radne grupe za izradu tog zakona Rade Veljanovski istakao je da država mora omogućiti atmosferu u kojoj će mediji raditi slobodno, nezavisno, autonomno, te da promovišu slobodan protok informacija, što neće biti moguće ukoliko država bude u vlasništvu medija.

Direktorka TV Zona Slađana Ostojić istakla je da u radnoj grupi predlagača novih zakona nije bilo predstavnika sa juga Srbije i da bi u novom zakonu o elektronskim medijima trebalo predvideti stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj lokalnih i regionalnih medija u vidu umanjenja visokih naknada za dozvole i drugih dažbina, kako bi se ostvario javni interes u oblasti informisanja građana na lokalu.

Panelisti, među kojima su bili i pravni ekspert iz CRTA-e Vladana Jaraković, kao i izvršna direktorka, Fondacija Slavko Ćuruvija Ivana Stefanović složili su se da će do 7. oktobra dokle traju javne rasprave pokušati da usvoje ona rešenja koja su najbolja za medije i time nastaviti reforme koje su započete pre 23 godine.