Pauza od protesta, studenti spremaju dalju borbu “protiv diktature” posle praznika

Posle dvadesetak šetnji ulicama Niša “protv diktature”, niška omladina je poručila da narednih dana neće biti organizovani protestni skupovi, ali da građani koji žele mogu da izađu na ulice. Kako su kazali u proglasu na Fejsbuku, posle prvomajskih praznika će sa organizacijama i pokretima koji su ih podržali usaglasiti dalje delovanje.

Iako prave pauzu, niški demonstranti kažu da to nije kraj borbe protiv aktuelne političke situacije u Srbiji. Protestima koji u Nišu i drugim većim gradovima Srbije traju od 3. aprila, dan posle predsedničkih izbora na kojima je pobedio aktuelni premijer i kandidat SNS Aleksandar Vučić, iskazali su svoje nezadovoljstvo situacijom u državnim institucijama, medijima i uopšte u svim segmentima društva.

Neće biti najavljivani protesti svakako do posle praznika, još se ne zna kada ce tačno i na koji način biti nastavljeni. Radi se na osmišljavanju plana i povezivanju sa drugim gradovima kao i lokalnim pokretima i organizacijama koji su dali podršku protestima – kazali su demonstranti.

Uprkos tome što neće biti najavljenog i „organizovanog“ protesta, dodaju, građani su slobodni da se sami okupe ukoliko i narednih dana žele da budu na ulicama. Najavili su da će se posle praznika oglasiti sa informacijama o tome na koji način nastavljaju borbu “protiv diktature”.

Pratite stranicu na Fejsbuku, pratite medije. Javljamo se posle praznika sa novim idejama i informacija o tome kako se naša priča nastavlja. Još je mnogo posla pred nama. I verujem da niko od nas neće odustati dok ne pobedimo – naveli su u proglasu.

Podsetimo, uglavnom mladi građani Srbije su na protestima prvobitno tražili smenu članova REM-a i RIK-a, predsednice Narodne skupštine Maje Gojković i uredništva RTS-a, smatrajući da su izbori dobijeni institucionalnim monopolom, medijskim manipulacijama i nepoštovanjem zakona.

Oni su tražili i reviziju biračkog spiska, a kasnije i smenu političkog vrha, promenu socijalne politike, depolitizaciju i decentralizaciju države, povećanje plata i penzija.

Nišlije su tražile i isplatu zarada radnicima društvenih firmi, dnevnice ratnim rezervistima, bolju kontrolu lokalnog budžeta i rada javnih preduzeća. Njima su se prvi pridružili niški stanari (UPSS), borci rata, radnici propalih preduzeća, pojedini profesori Niškog univerziteta i srednjih škola i ostali građani.