Plan stručnjaka protiv zagađenja vazduha u Nišu gradska vlast ignoriše 2 godine

Upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji - ističe profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević, koja se inače bavi zaštitom životne sredine. Da bi se situacija u Nišu promenila, zajedno sa kolegama je uradila elaborat još pre dve godine, a predložili su bolji monitoring kvaliteta vazduha, kako bi građani mogli da preduzmu adekvatne mere da se zaštite od zagađenja, ali ističe da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru, jer su nadležni predlog ignorisali.

Već nekoliko godina je niški vazduh jedan od najzagađenijih i to znamo na osnovu zvaničnih merenja sa mernih stanica koje su jako blizu jedna drugoj - u dvorištu OŠ "Sveti Sava" i Institutu za javno zdravlje.

Da ta merenja nisu dovoljna i da ne mogu da daju precizne podatke koliko je vazduh stvarno zagađen i kako da se zaštitimo - još pre dve godine su utvrdili niški profesori koji se bave zaštitom životne sredine. Upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji - ističe profesorka Amelija Đorđević; foto: JV/Ljubica Jocić

Amelija Đorđević je još tada istakla da zbog lošeg merenja nema ni adekvatnih mera zaštite, ali njihov predlog boljeg monitoringa nadležni su do danas ignorisali.

Nemam povratne informacije šta se tu desilo, žao mi je što je to tako ostalo nerešeno. Da je nešto od toga rešeno evo sada bismo mogli da govorimo i zbog čega je ovakvo zagađenje, ovako se sve napamet govori, ništa konkretno, nikakve činjenice, nikakve mere koje su potkrepljene nekim konkretnim podacima. Ono što je bilo do mene, ja sam imala dobru volju i želju da nešto uradim, nije bilo podrške ni Fakulteta, ni Grada, tako da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru - ističe Đorđevićeva.

To praktično znači da i dalje "napamet" pričamo o zagađenju vazduha u Nišu i o tome kako da se zaštitimo, a profesorka kaže i da mere koje nadležni donose pred svaku zimu nisu potkrepljene činjenicama.

Monitoring koji su predložili bi značio više mernih stanica na više lokacija u Nišu i samim tim preciznije podatke o aerozagađenju.

U to vreme ti merni sistemi koji su pokrivali sve parametre koji su bili potrebni za praćenje kvaliteta vazduha ovde u Nišu bili su oko 10.000 evra. Ne radi se o ovim sada senzorima koji mogu da daju neke podatke, već se radi o sistemima koji se primenjuju u Evropskoj uniji, koji beleže i meteorološke parametre, a koji su otporni na neke spoljašnje uslove, promene temperature, vlage, promene brzine vetra i tako dalje. Trebalo je da se napravi poseban monitoring, da se ti merni sistemi umreže, da se zna kvalitet vazduha kakav je na čitavoj teritoriji Niša, sa popisom ulica, ali sve je to ostalo samo priča - ističe.

Kako da se borimo protiv zagađenja vazduha kada ne znamo koliko je on zapravo zagađen, u kom delu grada je najopasniji i zbog čega i koji su dominantni izvori štetnih čestica u vazduhu - ostaje otvoreno pitanje, ali profesorka ističe da je činjenica da ljudi koji nisu stručni govore o kvalitetu vazduha i o merama potpuno neargumentovano. Gradska vlast ignorisala predlog profesora; JV/Ljubica Jocić

S druge strane ljudi koji hoće da pomognu izloženi su određenim neprijatnostima, tako da je to sada sve vezano u jedan krug. Svakako da stručnjaci treba više da se čuju, sigurna sam da u ovoj zemlji imamo itekako dobre stručnjake - dodaje.

Nažalost malo stručnjaka želi javno da govori o problemima, pa i o aktuelnom zagađenju vazduha koji je opasan po zdravlje ljudi. Iako ona jeste govorila javno i napravila elaborat koji je i gradska vlast najavljivala kao deo borbe protiv sve štetnijeg vazduha, njen utisak je da to niko nije shvatio ozbiljno, pa nikakve mere do danas tim povodom nisu ni preduzete.

Jedino što sad mogu da kažem je da se u Srbiji ne upravlja kvalitetom vazduha. Mi dobijamo neke podatke i onda pričamo napamet, inače upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji. Ja znam da će Agencija za zaštitu životne sredine biti povređena ako to čuje, ali to je činjenica - zaključuje.

Podsetimo, da Grad ima plan protiv zagađenog vazduha u Nišu pre dve zime je rekla i gradonačelnica Dragana Sotirovski, najavljujući upravo elaborat koji su radili profesori, a tada je rekla da će mere zavisiti od para.

Zašto je do danas predlog stručnjaka ignorisan i šta Grad planira tim povodom - pitanja su upućena kabinetu gradonačelnice i odgovore očekujemo.