Podrška Srba članstvu u EU raste, potrebna veća uključenost građana u promene
Tokom poslednje dve godine broj ljudi koji bi se na referendumu izjasnili "za" pristupanje Srbije Evropskoj uniji raste i prema najnovijem istraživanju iznosi 55 %. I dok u Ministarstvu za evropske integracije smatraju da su građani svesni toga da su reforme neophodne zbog nas samih, koordinator praktičnih politika u Beogradskoj otvorenoj školi Vladimir Pavlović kaže da ipak nisu, jer nisu spremni da se menjaju.
55 % građana Srbije, koliko ih se prema poslednjem istraživanju Ministarstva za evropske integracije izjasnilo pozitivno o pristupanju EU, jesu najveća podrška ovom procesu tokom poslednjih 7 godina.
Čak 68 odsto ispitanika u najnovijem istraživanju podržava reforme koje vode članstvu u EU i smatra da ih treba sporvoditi i da nisu uslov za EU. To nam govori da postoji realan sud javnosti da Srbija mora da se menja pre svega zbog sebe, a ne samo zbog pristupanja Uniji - navode u Ministarstvu.
Uprkos tome, dobar deo građana nije spreman da menja svoje navike i privremeno žrtvuje ponešto u tom procesu. Tako više od 40 % ispitanih građana nije spremno da se dodatno školuje, prekvalifikuje ili usavršava, još neko vreme živi nezadovoljavajućim životnim standardom ili menja radne navike.
Velika podrška građana pristupanju jedne države EU je neophodna, pre svega, zbog potrebe da se preuzme zajednički napor i podeli odgovornost za suštinske promene (koje često mogu biti vrlo zahtevne i u prvi mah vrlo nepopularne) koje proces evropskih integracija donosi jednom društvu - objašnjava Pavlović.
Kao nerazumevanje integracija Pavlović, u autorskom tekstu na portalu European Western Balkans, vidi i podatak da gotovo svaki četvrti od anketiranih Srba smatra da pristupanje Evropskoj uniji usporava politika stalnog uslovljavanja i ucena, koju Evropska unija primenjuje prema našoj zemlji, kao i to što svaki drugi građanin misli da bi pre država nego oni lično imala koristi od članstva u EU.
Podrška najveća poslednjih godina, ali daleko manja od one po ukidanju viza
Iako je ovo najveća podrška Srba Evropskoj uniji u poslednjih 7 godina, i dalje je manja u odnosu na 2009. i 2010. godinu, kada se mahom kretala iznad 60 %. Razlog za najveću podršku u tom periodu je, objašnjavaju u Ministarstvu za evropske integracije, ukidanje viza za putovanje.
Ipak, svetska ekonomska, te izbeglička kriza koje su usledile, izmestile su politiku proširenja u “neodređenu budućnost”.
Takođe, odluka Velike Britanije da napusti Evropsku uniju gotovo da je, u tom trenutku, sklonila u zapećak politiku proširenja iako je bila jedna od onih koja je Evropskoj uniji donela najviše rezultata. Gledano iz ugla opšte javnosti ovog dela Evrope, tada je opravdano izgledalo kao da je politika proširenja stala - navode u Ministarstvu.
Inače, u zemljama koje su već članice, na referendumima je bila znatno veća podrška nego što je sada u Srbiji. Tako je, recimo, u susednoj nam Hrvatskoj za pristupanje glasalo 66,7 % građana, u Slovačkoj preko 90 %, a u Rumuniji skoro 90 % ljudi.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Овца за шишање
19:59 // 27. 9. 2018.
Пријатељи из ЕУ
подршку нам дају
за НАПРЕДНУ идеју
СВЕ НА РАСПРОДАЈУ!
Лажу врло вешто
скинули нам гаће
ОСТАДЕ ли нешто
што Србин НЕ ДАЋЕ?!
А, алтернатива?!
И она је ИСТА
ЕУ нек' је жива
још година триста!
IT
14:01 // 27. 9. 2018.
EU je spremns da primi samo pilote,strucnjake za transplataciju organa i politicate,druga prekvalifikacija izgleda ne prolazi.
N.N.
13:25 // 27. 9. 2018.
Kako promeniti one u trideset, cetrdeset ili pedeset godina?Oni verovatno samo treba da prihvate da nisu podobni za EU. Badava im i prekvalifikacija. Njih znaci na stranu.
Milan
10:13 // 1. 10. 2018.
Upravo te generacije su i najpremnije, posebno one koje imaju izmedju 4o i 50. Te generacije su se borile za promene, za nove vrednosti, novi sistem. Generacije ispod 30 godina su potpuna propast, bez adekvatnog obrazovanja, bez kvalifikacija, nauceni na lenstvovanje usled brojnih problema u skolstvu, bez inicijative za drustvene sistemske promene, samo svoj interes sto nisu vrednosti EU.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.