„Pokreni se za nauku“ – Stipendije i grantovi u oblasti zaštite životne sredine
Srbija bi trebalo da izdvoji preko 10 milijardi evra samo za oblast zaštite životne sredine u okviru održivog razvoja, kako bi ispunila očekivane standarde održivosti kao potpisnica Agende Ujedinjenih nacija. Novi cilklus projekta „Pokreni se za nauku“ ima za cilj da stipendijama za realizaciju projekata ohrabri naučnike i naučnice u Srbiji, kao i organizacije civilnog društva, pojedince, neformalne grupe i institucije, da promovišu principe održivosti kroz svoja naučna istraživanja i njihovom primenom doprinesu razvoju društva u Srbiji.
Centar za razvoj liderstva, uz podršku kompanije Filip Moris drugu godinu zaredom dodeljuje osam stipendija i grantova u vrednosti od po 600 hiljada dinara, u okviru nacionalnog konkursa „Pokreni se za nauku“.
Ove godine, u cilju pružanja podrške održivom razvoju u Srbiji, konceptu usmerenom ka dugoročnom razvoju i napretku društva, program „Pokreni se za nauku“ obezbedio je stipendiranje za fundamentalnu i primenjenu nauku u oblastima: obnovljivi izvori energije i očuvanja životne sredine, smanjenje štetnosti i socio-ekonomska održivost.
Kako je Srbija, kao potpisnica Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, na sebe preuzela obaveze da između ostalog poveća udeo obnovljivih izvora energije i efikasnost potrošnje resursa u različitim sektorima, ideja ovogodišnjeg programa Konkursa je da promovišemo principe održivog razvoja u skladu sa Agendom, kao i da podržimo mlade naučnike i naučnice u tendencijama da se posvete istraživanjima i projektima u ovim oblastima - objasnila je Ljubica Maksimović iz Centra za razvoj liderstva.
Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i član Akademskog odbora Čovek i životna sredina SANU, koji je i jedan od članova komisije Konkursa "Pokreni se za nauku", ističe da Srbija izdvaja za nauku mnogo manje od evropskog proseka, te su ovakvi projekti veoma značajni kao podrška naučnicima.
S obzirom na to da Srbija za nauku izdvaja svega 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je evropski prosek dva odsto, partnerstva sa korporativnim sektorom, kao što je slučaj sa projektom „Pokreni se za nauku“, imaju poseban značaj u pružanju podrške novim generacijama naučnih radnika iz Srbije koji u međunarodnim okvirima, uprkos svim poteškoćama, kontinuirano ostvaruju zavidne rezultate – ocenio je profesor dr Jovović.
Stipendije Konkursa namenjene su naučnicama i naučnicima koji su doktorirali nakon 1. januara 2010. godine, a zaposleni su u naučnim ustanovama u Srbiji za fundamentalna naučna istraživanja iz pomenutih oblasti, dok su grantovi namenjeni organizacijama civilnog društva, pojedincima, neformalnim grupa i institucijama za finansiranje projekata od značaja za lokalnu zajednicu, u navedenim oblastima održivog razvoja.
O programu
Program „Pokreni se za nauku“ pokrenut je 2015. godine kako bi podržao mlade naučnice i naučnike iz Srbije u realizaciji naučnih ideja i ostvarenju nezavisnosti u naučno-istraživačkom radu.
Program se naslanja na dosadašnje programe kompanije Filip Moris, koji su posvećeni osnaživanju mladih na putu ka ostvarenju liderskih potencijala i motivisanju da svojim radom doprinesu društvenom, ekonomskom i naučnom razvoju Srbije. U okviru programa „Pokreni se za budućnost” i „Pokreni se za posao” , kompanija Filip Moris je do sada dodelila 377 stipendije, 600 grantova i 94 projekta koji su doprineli razvoju lokalnih zajednica i društva u celini.
Konkurs za stipendije Programa „Pokreni se za nauku“ traje do 1. aprila 2017. godine. Sve informacije i prijavni formulari dostupni su na sajtu www.pokrenisezanauku.rs.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.