Police niškog Arhiva postaju “tesne” za firme koje su otišle u istoriju

Omladinka, Jastrebac, Nitex, Mašinska, Elektronska i Duvanska industrija - samo su neke od firmi čija je dokumentacija smeštena u depoima Istorijskog arhiva u Nišu. Zaposleni kažu da su samo prošle godine izdali oko 1.500 uverenja o radnom stažu, a da tek treba da preuzmu građu Građevinara. Građani traže i projektnu dokumentaciju zbog legalizacije, pa je u 2022. izdato oko 1.000 tih uverenja. Tako je posla za arhiviste sve više, a na policama mesta sve manje.

foto: JV / Tamara RadovanovićIstorijski arhiv Niš u obavezi je da preuzme i skladišti svu građu stariju od 30 godina, pa je u njihovim depoima smeštena dokumentacija brojnih niških firmi u stečaju ili likvidaciji.

Osim EI Niš, preuzimali smo građu iz MIN-a, Nitex-a, Duvanske industrije, Omladinke, Monter termomonta, Monter metalmonta, Jastrepca… Treba i Građevinar da preuzmemo, to je bila ogromna firma - kaže rukovodilac Službe tehničke zaštite korišćenja i prezentovanja arhivske građe Nevenka Vučković.

foto: JV / Tamara RadovanovićNekadašnji radnici mogu u Arhivu uzeti potvrde zarad povezivanja radnog staža i ostvarivanja prava na penziju, lično ili preko Socijalnog, a Vučković kaže da se u proseku čeka najviše dve nedelje.

Treba nam vremena da to nađemo i odgovorimo, zahtevan je posao. To su bile ogromne firme. “Pešaka” listamo sve te knjige i tražimo podatke. Nekim ljudima ne treba samo za jednu godinu da povežu staž, već se dešava da se traži dokumentacija za po nekoliko godina. Ako Socijalno dobije negativan odgovor, oni uzimaju prosek za tog radnika - objašnjava ona.

Prošle godine izdato je oko 1.500 takvih uverenja, a razlog je što je nedavno preuzeta dokumentacija iz skoro svih firmi, oko 40 njih, koje su poslovale u sklopu EI Niš.

foto: JV / Tamara RadovanovićNekim firmama nedostaje dosta dokumentacije, uglavnom pravne i finansijske, ali je lična uglavnom sačuvana, priča Vučković i kao primer navodi Prosvetu Niš. Dodaje da nema dokaza za to, ali da su socijalističke firme verovatno dosta toga uništavale.

Procedura podrazumeva da se najpre podnose zahtev Istorijskom arhivu, sačeka odgovor i na kraju dobije besplatno uverenje.

Oko 1.000 građevinskih uverenja izdato prošle godine

foto: JV / Tamara RadovanovićArhiv je pre nekoliko godina preuzeo dokumentaciju Skupštine opštine, što je sada Grad Niš, do 1987. godine, pa firme i pojedinci dosta dolaze po tehničku i projektnu dokumentaciju zbog uknjiženja i legalizacije. Dokumentacija mlađa od 1987. uglavnom se čuva u okviru Grada Niša.

Najstarija tehnička dokumentacija je sačuvana u okviru Gradskog poglavarstva, koji je postojao od 1915. do 1944, nakon čega je nazvan Narodno-oslobodilačkim odborom. Danas se to zove Grad Niš - pojašnjava Vučković.

Procedura je ista kao za potrvde o radnom stažu, s tim što se plaća republička administrativna taksa od oko 700 dinara.

Ljudi traže i svoje poreklo da bi dobili strano državljanstvo

foto: JV / Tamara RadovanovićNa sajtu Istorijskog arhiva Niš nalaze se digitalizovane matične crkvene knjige, s tim što je za pristup potrebna registracija. Arhiv ima oko 480 knjiga venčanih, rođenih i umrlih iz Niša, Aleksinca, Ražnja, Sokobanje, Svrljiga, Doljevca i Gadžinog Hana. Najstarije su knjige iz Ražnja, one su iz perioda od 1832. do 1920. godine.

Digitalizovane su uglavnom knjige sa područja Niša i Aleksinca, sad kolege rade digitalizaciju crkvenih knjiga starijih od 100 godina, sa područja Svrljiga i digitalizovane su hronike sela jugoistočne Srbije od 1941. do 1945 - navodi Vučković.

Kaže da je to najvrednija arhivska građa, na koju se uglavnom fokusiraju i istraživači, dok ostali građani tu tragaju za rodoslovom, ali i za poreklom nekih predaka, na osnovu kojeg bi mogli da dobiju državljanstvo.

Nedovoljno prostora za istoriju

foto: JV / Tamara RadovanovićZaposleni u Arhivu pretražuju fondove uz pomoć topografskih vodiča, a celokupan njihov posao je složen.

Služba depoa ima zadatak da prima i smešta arhivsku građu i dokumentarni materijal. Stvaralac je obavezan da obavi popis dokumentacije sa vrstama dokumenata, obično se ta građa i dokumentarni materijal smeštaju u registratore, svežnjeve, fascikle… Onda se daje metraža, a nakon prijema Služba nadzora radi zapisnik o primopredaji - priča Vučković.

foto: JV / Tamara RadovanovićI pored osam depoa i jednog prihvatnog u samoj zgradi Arhiva, kao i prihvatnog depoa na ulazu u Tvrđavu, prostora manjka jer ima mnogo dokumentacije, kažu zaposleni i ističu da sličan problem imaju svi arhivi.

Posao im znatno olakšavaju police na električni pogon, koje se kreću po šinama i imaju posebne senzore. Novac za njih dobili su na konkursu Ministarstva kulture, a za to su konkurisali i ove godine.

Uskoro 75. godišnjica rada Arhiva

foto: JV / Tamara RadovanovićRukovodilac Službe nadzora, sređivanja i obrade Natali Veličković navodi da niški Istorijski arhiv obavlja svoju funkciju i na područjima Svrljiga, Merošine, Doljevca, Ražnja, Gadžinog Hana, Sokobanje i Aleksinca.

Sa radom je počeo 24. aprila 1948. godine, kao Arhivsko središte. Za tih 75 godina na čuvanje i obradu uzeli su oko 900 fondova, od čega je građa od velikog i izuzetnog značaja smeštena u 56 njih.