Ponovo kuva narodna kuhinja

Narodna kuhinja od 1. juna ponovo će dnevnim obrokom snabdevati najsiromašnije Nišlije. Umesto paketa sa namirnicama, kao što je to bilo u prethodnom periodu, najmanje 3.000 socijalno najugroženijih ponovo će dobijati topli obrok.

Posle više od pola godine, u Nišu ponovo počinje da radi narodna kuhinja. Od 1.juna kreće se sa raspodelom toplih kuvanih obroka, kako je i najavljeno prošle jeseni.

Razlog za prelazak na ovakav način rada je, kako kaže Branislav Ranđelović, gradski većnik resorno zadužen za socijalna pitanja, nemogućnost da se ažurno ispune obaveze prema socijalno najugroženijim sugrađanima, ali i neadekvatan način rada podelom mesečnih paketa tokom prethodnih godina, “koji je doveo do svih ovih kašnjenja, a i do velikih zaduženja.”

- Na kraju 2012. godine, Grad je sa kašnjenjem isplatio svoje obaveze prema dobavljačima tih paketa. S druge strane, korisnici narodne kuhinje koji dolaze kod mene kažu da paketi nisu baš najadekvatniji, da deo te hrane oni jednostavno ne mogu da iskoriste, jer neki od njih nemaju gde da to skuvaju – rekao je Ranđelović u emisiji “15 minuta”.

Budžetom za 2013.godinu planirano je oko 56 miliona dinara za funkcionisanje narodne kuhinje.

Javni poziv je raspisan, trajao je više meseci zbog, kaže Ranđelović, zakonske procedure, a od više ponuđača izabran je Studentski centar sa kojim Grad Niš ima iskustva iz ranijih godina, kada je takođe bio angažovan za pripremanje i distribuciju toplih obroka iz tzv. narodne kuhinje.

Branislav Ranđelović u studiju Južnih vestiTrenutno je u toku podela bonova preko Centra za socijalni rad, a kada se to završi, tačno će se znati koliko Nišlija će  koristiti usluge narodne kuhinje.

- Prošlu godinu smo završili sa cifrom od preko deset hiljada ljudi, ali sada očekujem da se taj broj “normalizuje” u skladu sa brojem stanovnika, a to je oko 3.000 korisnika – kaže većnik Ranđelović.

Bilo je opcija i da se formira potpuno nova kuhinja u kojoj će se spremati topli obroci, ali je procenjeno da bi to zahtevalo puno ulaganja u prostor i opremanje, zapošljavanje osoblja, nabavku transportnih vozila.

- Kad smo sve to stavili na papir, a usput da nađemo i povoljnu lokaciju, da sve to ispunjava standarde, ispostavilo se da puno treba da uložimo da bi kuhinja samo krenula da radi. Ovo smo računali da će biti brže i efikasnije i da će što pre usluga doći do krajnjih korisnika –  kaže Ranđelović.

Kako će se rešavati problem žitelja sa Mramorskog brda koji su, zbog klizišta, već nekoliko godina bez doma i koji sada štrajkuju pred gradskom kućom u šatorima, da li su “socijalni stanovi” zaista socijalni i gde su Romi iz beogradskog “Belvila”, pogledajte u emisiji “15 minuta”.