Popis ogolio pražnjenje juga, a i Niš zaostaje za severom - šta su rešenja

Demografsko “pražnjenje” juga Srbije rezultat je dugogodišnje niske stope rađanja i odlaska ljudi u velike centre, smatra demograf Vladimir Nikitović. On ne očekuje da će u narednim godinama doći do velikog priliva stanovnika u Niš i prognozira da će se trend odlazaka nastaviti. Ističe da veliki broj stanova nije problematičan jer su ti stanovi mali i namenjeni malim porodicama, kojih takođe ima sve više, a da bi se to promenilo demograf kaže da država treba da promeni odnos prema porodicama i ruralnim sredinama.

"Poslednji demografski rezervoari koji pune tri najveća grada"; foto: JV/Vanja Keser Rezultati popisa stanovništva za demografe nisu iznenađujući, kaže upravnik Centra za demografska istraživanja beogradskog Instituta drušvenih nauka Vladimir Nikitović. Jug Srbije je od 2011. godine izgubio preko 100.000 ljudi, a on kaže da je glavni razlog višedecenijska niska stopa rađanja, ali i nepovoljne unutrašnje migracije.

Ljudi se već decenijama slivaju ka tri centra, Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Nije to ništa novo, ali je problem što je zaleđe mnogo skraćeno. Šezdesetih godina ljudi su počeli da odlaze iz sela u veće gradove jer su bili glavni izvor snage za nove fabrike, ali već danas iz tih gradova ljudi odlaze u još veće i postaju poslednji demografski rezervoari koji pune tri najveća grada - kaže Nikitović.

Ipak, za razliku od Beograda i Novog Sada gde je broj stanovnika porastao, iz Niša je otišlo preko 10.000 ljudi. Iako je i dalje najveći grad na jugu Srbije sa 249.501 stanovnikom, Vladimir Nikitović ne očekuje veći porast u narednim godinama.

Niš više neće moći da računa na neki priliv stanovnika i to je ovaj popis potvrdio. Mi već odavno pričamo o tome i upozoravamo da se zemlja sažima u jednu konurbaciju između Beograda i Novog Sada. Sva sredstva, sva logistika su tamo, to je jedan magnet koji privlači ljude i taj trend će se nastaviti i u budućnosti - smatra demograf.

Zašto je broj stanova porastao?

U ponudi mali stanovi za male porodice; foto: T. T. Što se tiče porasta broja stanova u svim delovima Srbije, Nikitović kaže da nije mnogo problematičan i da će rezultati o broju stanova po površini pokazati da su to mali stanovi kojih ima mnogo.

Stanovi kod nas su sve manji u kvadraturi, oni koji i imaju novca da kupe veće ne mogu da ih nađu jer ih nema mnogo u ponudi. Postoji velika potražnja kada govorimo o stanovništvu kojima je to najpotrebnije - onima koji zasnivaju porodice ili mlade porodice koji žele da se osamostale, ali oni teško dolaze do stanova zbog visokih cena, niskih zarada, nepovoljnih kredita. Ekonomisti najavljuju da se ta situacija neće skoro promeniti pa je prodaja stanova usmerena malom krugu ljudi koji imaju novca da ih kupe - ističe Nikitović.

Broj od 3.300 napuštenih stanova u Nišu govori da država nema “stambenu politiku”, smatra demograf. Takva politika bi, kako kaže, trebalo da omogući porodicama da ostvare željeni broj dece, da budu sigurni da će imati komfor za svoju porodicu, da neće odustajati od dece zbog malog prostora u stanovima.

Uporedo s tim, kako kaže Vladimir Nikitović, država mora da stimuliše porodice, a posebno žene koje su nosioci reprodukcije. Upravo one, kako demograf kaže, imaju probleme na tržištu rada, sa načinom zasnivanja i održavanja radnog odnosa, a u velikim sredinama problem su nedostaci mesta u vrtićima, što sve zajedno utiče na smanjenje broja članova u porodicama.

Mi možda na papiru imamo dobre strategije, ali ako se one primenjuju delimično ili se donose nove mere koje uopšte nisu predviđene, dolazi do situacije da su novac i moć koncentrisani u dva centra, a ostali regioni trpe. Nije rešenje da u dominantno ruralim predelima prave neke pogone za trikotže, to neće zadržati ljude, tu treba razvijati neku vrstu poljoprivrede, a sa to podrazumeva i industriju - kaže Nikitović.

Reginoni Srbije upoređeni sa siromašnim zemljama; foto: Vanja Keser Demograf zaključuje da je popis samo presek stanja, da je “pražnjenje” odavno počelo i da se ne vide naznake da su donosioci odluka zainteresovani da nešto menjaju. Ono što ga brine je da, prema indeksu ljudskog razvoja Ujedinjenih nacija, su svi regioni Srbije upoređeni sa siromašnim zemljama, osim Beograda.

Jedino je Beograd na nivou Poljske, ostali regioni su uglavnom na nivou razvoja okolnih zemalja. Taj indeks uljučuje i životni vek, gde smo na dnu Evrope, uključuje i obrazovanje koje pokazuje da imamo loš sistem. Populacija je obrazovno tanka i tako se stvara siromašna sredina, a direktni rezultati svega toga su propadanje i emigracija - ističe Nikitović.

Prema tom indeksu, Nišavska oblast upoređena je sa životnim standardom u Albaniji, Pirotska oblast sa Severnom Makedonijom, Pčinjska i Toplička oblast sa Mongolijom, a Jablanički okrug sa Jordanom.

Ipak, demograf Nikitović smatra da Srbija ima svoje potencije i da je njeno uporište u bogatoj istoriji, kao i da je na geografski dobrom i lepom mestu koje nikada nije bilo prazno.