Porodična farma "Ravna šuma" raj za ovce, koze, ali i lame

Na pašnjacima kraj sela Prtopopinci pasu stada autohtonih rasa, bele metohijske ovce bardoke i balkanske koze koje se na obližnjoj farmi gaje na tradicionalni način. Na gazdinstvu porodice Vasov žive i brdski konji, krave i živina, a posebnu pažnju privlače lame.

Jednom rečju - pravi mali zoovrt.

Imanje služi i kao "nastavna baza" za đake; foto: B. MarinkovStada na paši od šakala i vukova čuva grupa pastirskih pasa, od pulina i oštrodlakog jazavičara do šarplaninca i karakačanskog kučeta Šarka, koje je takođe autohtona rasa.

Prema rečima domaćina porodične farme Aleksandra Vasova, tradicionalni način uzgoja podrazumeva posebnu brigu o životinjama.

U organskoj proizvodnji uslovi za rast i razvoj životinja su jako važni. Vodi se računa o svemu, počev od odabira stoke za reprodukciju, zdravom odrastanju mladih, formiranju stada, puštanju na pašu, šetnji, suncu i svemu što je opšta dobrobit životinja. Organski održivi stavovi jesu ona znanja i iskustva koja su imali naši preci, njih samo treba kroz prilagoditi današnjem trenutku - kaže Vasov.

Tako se trenutno na farmi gaji 120 ovaca i 80 koza od čijeg mleka se priprema sir mešanac. Pravi gastronomski užitak, beli sir od mešanog svežeg mleka ovaca i koza, takođe se priprema na tradicionalan način, kao beli salamurski sir.

Ovaj proizvod specifičan je, kako zbog mleka posebnih sorti, tako i zbog podneblja sa kog potiče. Sir se skladišti u prostorijama sa stabilnom temperaturom i postojan je do januara. Tehnologija za proizvodnju ovog delikatesa preuzeta je od starijih meštana koji su nekada bili radnici mlekare.

Što se tiče prodaje, Vasov kaže da je on praktično porodični farmer - obavesti svoje prijatelje pre polaska na put i oni naruče željene količine koje im on isporuči. Inače. stalni kupci su uglavnom prijatelji i posetioci iz Beograda i Sofije.

Na farmi uče đaci i vežbaju studenti

Aleksandar Vasov je veterinar po struci, a kao ljubitelj pasa i odgajivač posebnih sorti, on je i međunarodni kinološki sudija.

Posle studija i života u Beogradu odlučio je da se vrati u rodni kraj i na porodičnom imanju uz svoja ulaganja i subvencije pokrene farmu "Ravna šuma".

Danas je ovo mesto posećeno i zbog velikog broja životinja autohtonih rasa i odlično je mesto za organizovanje edukativnih sadržaja.

Životinje gaje na tradicionalni način; foto: B. MarinkovNajčešći posetioci su učenici i studenti, i to kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. Početkom školske godine farmu su posetili učenici iz Niša i srednje veterinarske škole iz Aleksinca.

Studenti veterinarskih fakulteta na ovoj farmi održavaju i praktičnu nastavu, te su ove godine bili u prilici da orezuju papke lamama, što je za njih predstavljalo pravi izazov. 

Na farmi je puno posla i za njih su, kaže Aleksandar, zaduženi članovi domaćinstva, majka agronom i otac neuropsihijatar u penziji. Samo je jedan zaposleni radnik, dok se povremeno angažuju sezonski radnici. Međutim, ima poslova za koje Aleksandar angažuje svoje prijatelje, kako on to kaže - za mobu.

Kada je u pitanju berba kukuruza u jesen, okupim deo svojih prijatelja, to je moba. Uz lepe trenutke druženja u priodi koji su posebno iteresantni savremenom čoveku, završi se važan posao. Po završetku berbe, u dvotištu kuće sledi prava gozba - kaže Vasov.

Pored divnog šumskog pejzaža, interesantnih i retkih vrsta životinja, domaćin svojim gostima pruža posebno zadovoljstvo uz zvuke izvorne muzike na tradicionalnim instrumentima.

Osnovni instrument koji svira Aleksandar je kaval, inače tradidiconalni instrument pastira, ali ne izostaju gajde, frula i tamburica. Profesionalno bavljenje muzikom vezuje Vasova za orkestrie NaiSSa iz Niša, Teodulija iz Beograda i Caribrodski orkestar iz Dimitrovgrada.