Južne vesti - Leskovac, Niš, Pirot, Prokuplje, Vranje - vesti iz južne Srbije

13:03, 12. 12. 2015.

| Društvo

Poseta Lepteriji i Sokogradu - savršen dan u Sokobanji

Autor:Marika ŽivkovićIzvor:Južne vesti
sokograd
Srednjovekovni grad izgrađen na temeljima rimskog utvrđenja; foto: M.Ž.

Od mnogo idiličnih i atraktivnih izletišta u okolini Sokobanje ubedljivo najpopularnije mesto je Lepterija koja sa srednjovekovnim utvrđenjem Sokogradom pruža jedinstveni užitak za celodnevni boravak u prirodi.

Zbog svojih neverovatnih prirodnih lepota, istorijske vrednosti i relativne blizine i dostupnosti Lepterija je još u prošlom veku bila omiljeno mondensko mesto opuštanja, a danas, proglašena predelom izuzetnih odlika, ona predstavlja najposećenije izletište udaljeno samo kilometar i po od centra Sokobanje.


lepterija-(6) Za vodu se veruje da je lekovita; foto: M. Ž.Nesrećna ljubav Lepterije i Župana

Ni jedan posetilac Sokobanje ne propusti da obiđe takozvanu Lepteriju na samoj Moravici, gde je, kako kaže Dunjić u svojoj knjizi iz 1936. godine, bila crkva Sv. Spasa, pa je od grčkog jezika ostala reč „Lepterija“.

To je jedno lepo ždrelo sa obe strane šumovito sa omanjim proplankom za odmor i šetnju i jakim izvorom planinske vode, za koju se veruje da je lekovita - opisuje Dunjić.

Po jednoj legendi Lepterija je bila lepa kćer zapovednika Sokograda koju je voleo Župan, sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada. Kako su očevi ovo dvoje mladih večito bili u sukobu, njihova ljubav nikako nije bila dozvoljena, te su se odlučili na beg.

zupan Plaža dobila ime po Županu koji je, po legendi, oduzeo sebi život nakon što su ubili njegovu voljenu Lepteriju; foto: M. Ž.Lepterija je po naredbi oca uhvaćena i pogubljena na proplanku koji po njoj nosi ime, a unesrećen Župan bacio se u najdublji vir. Po njemu je današnja poznata turistička gradska plaža dobila ime. 

Po drugoj pretpostavci, robovi iz Sokograda izlazili su u šetnje oko obližnjih izvora, što su im bili retki trenuci slobode, a kako je među njima bilo dosta Grka naziv mesta njhovog okupljanja „elefterija“- slobodište, ostao je do današnjih dana.

 


Bogorodica u steni pravo čudo prirode

bogorodica-(1) Bogorodica u steni privlačna svima; foto: M. Ž.Mnogi turisti dolaze na Lepteriju u potrazi za likom Bogorodice koja drži Isusa u naručju. To udubljenje u steni nastalo je, kako kaže legenda, dok se Bogorodica sa Isusom krila od progona Rimljana.

U proleće svake godine nakon što se sneg otopi, na Veliki petak, kažu da iz njenih očiju liju suze. U samoj steni, do koje se stiže strmim penjanjem, vernici često ostavljaju upaljene sveće i napisane molitve i želje. 

skrivena-pecina-(2) Izvor iz pećine deluje bajkovito; foto: M. Ž.Nedaleko od Bogorodice u steni postoji jedna skrivena mala pećina u kojoj se, kako piše u sokobanjskoj monografiji, nekada krio i pisao Ivo Andrić zajedno sa slikarom Dušanom Miškovićem. Iz pećine ponekad izlazi voda u jakom mlazu, a  obilna mahovina koja se prostire preko stenja i kamenja čini ovo mestašce bajkovitim i inspirativnim.

Vernici često posećuju i crkvu Presvete Bogorodice izgrađenu na temeljima nekadašnje crkve, za koju se ne zna tačno da li potiče s kraja 13. ili početka 14. veka, ali se pouzdano zna da je porušena 1413. godine, kada i Sokograd. Ovaj sveti kutak nalazi se na šumskom proplanku, sa desne strane pre samog ulaska u Lepteriju. lepterija-(9) Lepterija je idealno mesto za izlet; foto: J. V.


Prvomajski uranak i roštiljanje

Do Lepterije se može doći asfaltnim putem, ali je daleko uzbudljivije kretati se šumskom stazom Moravicom uzvodno, živopisnim pejzažima do popularnog restorana Pećine. Smešten u uvali stene ovaj restoran pruža prijatnu hladovinu tokom leta i uvek je posećen.  

Čist vazduh, blizina reke i plaža, puno zelenila, pećina i izvor čine boravak na Lepteriji ugodnim te nije čudo što za vreme prvomajskih praznika meštani i turisti sa svih strana biraju baš ovaj predeo. Anđela Dimitrijević iz Sokobanje često sa sestrom Jelenom šeta do Lepterije, a svake godine za Prvi maj voli da tu sa društvom provede dan.

Tada je ovo mesto živo, popunjene su sve klupe i stolovi kao i  igrališta za decu u pesku i travi. Na izvorima se hladi piće, u stenama roštilja, ljudi se druže i uživaju u blagodetima prirode - objašnjava Anđela. 

490x370-Soko-Grad Pogled na Sokograd oduzima dah; foto: B. R.


Čarobni pogled sa Sokograda

pecina-sokograd Pećina ispod Sokograda izazov za avanturiste; foto: M. Ž.Najbolji doživljaj prilikom boravka na Lepteriji predstavlja uspon do Sokograda, odakle se pruža zadivljujući pogled. Dvadesetak minuta penjanja pravi je izazov  za sve ljubitelje prirode jer se uređenim stazama sa po kojom klupom za predah, polako stiže do same ivice klisure gde su na visokoj steni ostaci nekadašnjeg Sokograda.

Srednjovekovni grad, sada pod zaštitom države, izgrađen je krajem 13. veka ili početkom 14. na temeljima rimske tvrđave koja datira iz perioda između 4. i 6. veka. Razoren je 1413. godine u borbama za turski presto između Bajazitovog sina sultana Muse, koji je u narodu poznatiji kao Musa Kesedžija, i odmetnika Hamuz bega.

sokograd-(1) Sokograd razoren početkom 15. veka; foto: M. Ž.Utvrđenje se sastoji iz gornjeg i donjeg dela grada. Kretanje kroz očuvane delove tesnim prolazima do podzemnih hodnika, penjanje po zidinama i kulama prirodnim ili ponegde pravim stepenicama deluje nesigurno, ali za one najhrabrije predstavlja pravu avanturu.   

Sokograd je dobio ime po belom sokolu, retkoj vrsti kome je dugo bio prirodno stanište. Sada sokola više nema, mada kažu da se ponekad viđa po neki „čudom zalutali“. 

​J​užne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.

Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.

Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.

Podeli sa prijateljima
Komentari
Poslednji komentari
  • Maja P.

    19:52 // 13. 12. 2015.

    Sjajan tekst!!!

  • Milena

    15:44 // 13. 12. 2015.

    Sjajno napisan clanak. Nisam obilazila ove krajeve, ali nakon citanja ovog teksta sigurna sam da cu vec na prolece krenuti u "pohode"...
    Autorka je uspela da mi povetarac provuce kroz kosu....
    SVAKA CAST!

  • D.S Po

    01:05 // 13. 12. 2015.

    Ceo članak je odličan i poučan.
    Treba videti i doživeti ove prirodne i istorijske znamenitosti juga Srbije. Zato predlažem Južnim vestima i svima koji mogu da pomognu da se pokrene obnova Sokograda.
    Šteta je da onako lepa tvrđava na onakvom mestu bude u rastinju i u ruševini.

Pošalji komentar:

Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon što ga odobri neko od naših administratora.

Ukoliko želite da Vaš komentar bude odmah objavljen, možete se prijaviti preko svog Google, Facebook, Twitter ili Yahoo naloga.

Došlo je do greške pri dodavanju komentara
Preostalo ti je 400 karaktera

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.

KOMENTAR DANA

Pametni, mladi, lepi...

Bravo!

Bata Raka iz Niš Čitalac

Tekst: Niški gimnazijalci oživeli muziku EKV-a u čast Milana Mladenovića [video]

Pronađite nas na: