Posle privatizacije raskinut svaki četvrti ugovor
U Leskovcu i okolnim mestima, u toku je postupak prinudne likvidacije Tekstilne industrije Srbijanka, Trgovinskog preduzeća Nevprom, Trgovine iz Vučja, Tekstilnog kombinata ,,Zele Veljković’’, grdeličkog ,,Rada’’ i još nekoliko firmi.
U gradu na Veternici posle svojinske promene kapitala, kupopridajni ugovor raskinut je kod 13 preduzeća, odnosno svake četvrte firme, a kod gotovo polovine tih kolektiva stečaj je postao realnost.
Ta ocena se nedavno čula i na sednici Gradskog veća na kojem je rečeno da je od promene svojinskih odnosa u privredi Leskovca bez posla ostalo oko 17.000 radnika, a oko 8.000 je radilo u kolektivima pred stečajem ili onim firmama koje su već likvidirane.
Prema podacima Gradske uprave za privredu, 5.441 radnik, koji je ostao bez radnih mesta, dobio je konkretnu socijalnu, odnosno materijalnu pomoć, i za te potrebe je izdvojeno više od 1,4 milijarde dinara.
Primera ne samo loše privatizcije, nego i stečajeva, ima u gotovo svim sredinama leskovačke opštine. Centar Vučja, gradića udaljenog petnestak kilometara od Leskovca, deluju sablasno, jer su baš u tom delu varoši zatvorene i oronule tekstilne fabrike ,,Vučje’’, ,,Vučjanka’’ i ,,Radonjica’’... U jednom trenutku, krajem osamdesetih godina, u Vučju je radilo oko pet hiljada radnika, više nego što je ovde bilo evidentirano stanovnika! Po tome je taj kraj bio izuzetak.
- Naša ocena o stečajevima kristalno je jasna, jer je u leskovačkoj opštini, ali i u ostalim sredinama Jablaničkog okruga, filozofija poslovanja shvaćena potpuno pogrešno. U većini slučajeva pojedinci su, na primer, u slučajevima privatizacije, dolazli do lake zarade, a sa druge strane sigurnost radnika je bila krajnje problematična – podvlači Jovica Nedeljković, sekretar Veza Saveza samostalnih sindikata šest opština Jablaničkog okruga.
Veće Saveza sindikata je više puta upozorilo na dramatično stanje u pojedinim sredinama, odnosno kolektivima, pogotovo posle promene svojinskih odnosa kada je – katkad po (samo)volji novog vlasnika mnogim radnicima jednostavno rečeno da više ne dolaze na posao!
- U novim okolnostima, naš sindikat se uključio u zaštitu interesa radnika, ali često nailazimo na velike otpore. Ima i kolektiva u kojima su naši sindikalni aktivisti dobijali otkaze i to samo što su tražili da vlasnik poštuje zakon – kaže Ivan Jovanović, predsednik Veća Saveza sindikata.
Jedan od kolektiva u kome su svi radnici ostali bez radnih mesta je Novinsko preduzeće Naša reč, vlasnik nedeljnika istoimenog imena, duge tradicije, jer se prvi broj pojavio krajem 1944. godine, a odanvo ga više nema na kioscima.
- Kao i većina novinara, ostao sam bez posla i čekam penziju – vajka se Svetomir Nikolić, diplomirani političkolog, nekada novinar Naše reči.
Stečaj preti i Drvnom kombinatu ,,Leskodrvo’’, gde je pre nekoliko meseci uhapšeno više direktora i većinskih vlasnika, koji su, prema navodima krivične prijave Uprave policije, oštetili kolektiv za14 miliona dinara.
Prema računici ojađenih radnika leskovačkog Drvnog kombinata ,,Leskodrvo’’, dugovanja novog većinskog vlasnika iznose 400 miliona dinara, a pojedinačno za neizmirene zarade treba isplatiti od stotinu hiljada do čak 1,5 miliona dinara!
-Drvni kombinat je nekada bio ponos Leskovca i juga Srbije. Od novog vlasnika nismo imali nikakvu korist, a proizvodnje gotovo da i nije bilo – kaže Slavoljub Lazarević, predsednik sindikata.
Žiro račun DP Leskodrvo je mesecima u blokadi za 66 miliona dinara. Kolektiv je, inače, nekada imao oko 600 kvalifikovanih majstora, a u najboljim godinama, stolice i drugi proizvodi DP Leskodrvo nalazili su kupce u zemljama zapadne Evrope i Sjedinjenim Američkim Državama.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.