Posle skoro dve decenije delegacija Severne Makedonije Dan republike obeležila u manastiru Prohor Pčinjski
Najveći državni praznik u Severnoj Makedoniji - Ilinden i prvo zasedanje Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) 1944. godine, delegacija iz Severne Makedonije predvođena predsednikom Stevom Panderovskim, obeležila je posle 18 godina pauze u manastiru Prohor Pčinjski, gde je nastala savremena makedonska država. Prema rečima makedonskog predsednika poseta na Ilinden svedoči o dobrim odnosima dve zemlje i one bi trebalo da postanu tradicija.
Dozvola posete predstavnika te zemlje usledila je nakon što je Srpska pravoslavna crkva prihvatila autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije.
Posle 18 godine pauze prvi put u manastiru; foto: Grad Vranje Državno-crkvenu delegaciju Severne Makedonije, u kojoj su bili i članovi Vlade, poslanici Sobranja i predstavnici Makedonske pravoslavne crkve, sačekao je u svojstvu Vučićevog izaslanika ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Pre dolaska makedonske delegacije vladika vranjski Pahomije uručio je, u znak zahvalnosti za organizovanje 950. godišnjice Manastira Prohor Pčinjski, odlikovanja ministru Selakoviću i direktoru Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislavu Gašiću.
Delgacije su položile vence na novu spomen-ploču, rađenu po uzoru na onu koja se nalazila u spomen-sobi ASNOM-a, koja je izgorela u požaru 2014. godine.
Podsetimo, na dan Svetog Ilije, 2. avgusta 1903. godine počeo je Ilindenski ustanak, oružani otpor Makedonske revolucionarne organizacije protiv osmanlijske vlasti, a 1944. godine u manastiru Sveti Prohor Pčinjski održano je prvo zasedanje ASNOM-a, čime su postavljeni temelji savremene makedonske države, a taj dan se obeležava kao Dan Republike Severne Makedonije.
Prethodnih godina, Makedonci su Dan republike obeležavali u spomen-sobama koje su napravljena na drugoj strani granici.
Komentari
Poslednji komentari
Cheda
17:50 // 3. 8. 2022.
Kao nacija priznati su od 1945
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.