Potrebna politička volja da bi se ubrzao proces pronalaženja nestalih lica iz sukoba na Kosovu

Nakon više od dve decenije od oružanih sukoba na Kosovu, članovi porodica nestalih kosovskih Srba i Albanaca još traže istinu. Glavna tačka koju su predstavnici udruženja nestalih lica istakli na okruglom stolu u Nišu je da proces pronalaženja nestalih usporavaju pogrešne identifikacije, koje su urađene bez DNK analize. Takođe, da bi se proces ubrzao, tvrde, potrebna je politička volja, kao i da ih političari nakon mnogo godina čuju.

Prema zvaničnim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 1.643 lica se i dalje vode kao nestala u sukobu na Kosovu. Kako bi ubrzali proces pronalaženja članova svojih porodica, te izvršili dodatni pritisak na nadležene, koordinator "Resursnog centra za nestala lica" i predsednik Udruženja "Glas roditelja" Bajram Ćerkini, ističe da su se udružile srpske i albanske porodice.

Cilj je da otvorimo oči onima koji nas nisu čuli 21 godinu. Ovaj skup mnogo znači, pogotovo za političare, za one koji nisu očekivali da ćemo mi uvek gurati problem napred i uvek vršiti pritisak na njih, kako bi uradili ono što porodice traže – ističe Ćerkini.

Prema rečima predsednice Udruženja porodica nestalih "Kosmetski stradalnici" Nataše Šćepanović, porodice traže proveru svih lica koja su sahranjena klasičnom metodom raspoznavanja, bez DNK veštačenja, te mnoga sahranjena tela nemaju pravi identitet. Pogrešne identifikacije, kaže, usporavaju proces pronalaženja nestalih, a koje su rađene odmah nakon rata.

Tražimo ozbiljnu saradnju i koordinaciju svih aktera u ovom procesu, otvaranje svih arhiva koje su u posedu međunarodnih i domaćih misija i organizacija. Tražimo zaštitu svedoka, proveru svih lokacija za kojih se sumnja da postoje posmrtni ostaci nestalih lica. Tražimo da u svim timovima budu ukjučeni predstavnici porodica. Tražimo i očekujemo profesionalne istrage svih otmica i ubistava, procesuiranje svih učesnika zločina i adekvatno kažnjavanje. Tražimo da država Srbija konačno donese zakon o civilnim žrtvama rata i pravima njihovih porodica – navodi Šćepanovićeva.

Smatra da je sramota što je u 21. veku, posle više od dve decenije, sve manje vidljivih rezultata.

Ne postoji budućnost i napredak u jednom društvu ukoliko se ne reše ovakvi tužni i tragični problemi, kao da se radi o predmetima, a ne o ljudskim bićima. Uvereni smo da kada bi postojala istinska politička volja zvaničnika u Beogradu i Prištini uz pomoć međunarodne zajednice, broj nestalih lica na spisku bi se znatno umanjio – objašnjava Šćepanovićeva.

Problem nestalih lica deo Vašingtonskog sporazuma i Briselskog dijaloga

Pre više od mesec dana u Vašingtonu su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali dokumenta koja uključuju i pitanje nestalih lica. Ovakav primer predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović smatra pozitivnim.

Problematika nestalih lica je deo i Vašingtinskog sporazuma i deo Briselskog dijaloga, očekujem da će to biti nova podrška i kvalitet celom ovom procesu- ističe Odalović.

Dodaje da su u Briselu usaglašena i osnovna načela po pitanju nestalih.

U Briselu smo razgvovarali da se učine napori da se sve arhive otvore i u Prištini i da se dodatno izvrše pretrage arhiva u Beogradu. Trebalo bi da se formira jedna zajednička komisija koja bi bila sastavljena od predstavnika Evropske unije kao predsedavajućeg, ljudi koji vode politički dijalog na niova Beograda i Prištine, da i porodice budu pozivane na te sastanke – objašnjava Odalović.

Podsetimo, Kosovski sukob se vodio tokom 1998. i 1999. godine između vojnih i policijskih snaga SRJ, odnosno Srbije s jedne strane, i paravojnih formacija kosovskih Albanaca na čelu sa OVK s druge strane. Iz tog sukoba, do danas se 1.643 lica još vode kao nestala.