Poverenik u Nišu: Građani da obrate pažnju kome daju lične podatke
Iako u Srbiji postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik Milan Marinović kaže da on nije jasan i prezican, pa se trenutno radi na njegovoj izmeni. On smatra da je pored Zakona, potrebno razvijati svest kod građana o zaštiti ličnih podataka, i savetuje građane da uvek razmisle koje podatke i u koje svrhe daju, jer su upravo oni prva brana zaštite ličnih podataka.
Potrebno širiti svest kod građana; foto: S. V. U vreme ubrzanog razvoja, digitalizacije, i veštačke inteligencije, lični podaci građana su ugroženi, smatra Poverenik za informacije od javnog značaja i zastitu podataka o ličnosti Milan Marinović. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ih štiti delimično, ali poverenik smatra da ima nedostatke, pa je potrebno doraditi ga.
Naš Zakon je gramatički usaglašen sa propisima Evropske unije, nažalost on nije primenjiv - nije jasan i precizan. Moramo neka pitanja da reglišemo, jer pojedina nisu ni dotaknuta. Naš Zakon uopšte ne objašnjava i ne reguliše obradu biometrijskih podataka, posebno putem video-nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lika, što je sada aktuelno - kaže Marinović.
Nacrt strategije zaštite podataka o ličnosti je urađen, a jedan od apekata strategije su izmene postojećeg Zakona. Osim toga, Poverenik kaže da je potrebno širiti svest kod građana, zato će Služba Poverenika, u narednom periodu, organizovati širom Srbije panel diskusije, na kojima će biti razmatrane primene novog Zakona. Prva u nizu, održana je u Nišu, a na njoj je Poverenik Milan Marinović poručio građanima da moraju i sami da vode računa o svojim podacima.
Prva brana zaštite ličnih podataka smo sami mi. Moramo da znamo kome treba, i kome moramo da ih damo, ali i kome koje podatke možemo da uskratimo - ističe Marinović.
"Naši podaci su postali moderna valuta, našim podacima se trguje"; foto: S. V. On naglašava da građani moraju da vode računa kada podatke daju putem interneta, odnosno prilikom onlajn kupovine.
Građani olako daju mnoštvo podataka kako bi dobili sitnu korist, naručili neku robu ili uslugu. Treba uvek razmisliti koji podaci su, u koji svrhu potrebni, šta treba da damo i da li nam se to na duže staze isplati. Ako hoćete da naručite nešto na kućnu adresu, logično je da ćete dati ime, prezime, adresu, broj telefona, ali nećete dati matični broj i broj tekućeg računa. To je previše i to nikome ne treba - kaže Marinović.
Poverenik dodaje da je posebno važno biti obazriv na društvenim mrežama.
Naši podaci su postali moderna valuta, našim podacima se trguje. Najbogatiji ljudi su vlasnici društvenih mreža, koji svoje usluge nude besplatno, ali oni zapravo trguju našim ličnim podacima. Vi na neku društvenu mrežu date podatke u jednu svrhu, a onda krenu kompanije da vas opsedaju i šalju ponude, pošto su vas ranije profilisali - šta jedete, pijete, kuda se krećete, kakvu odeću nosite - kaže Milan Marinović.
Zakoni regulišu kome moramo da damo lične podatke, a Poverenik kaže da je to najsigurnije ako se to radi neposredno, ali i putem E-portala. Bez obzira na sve, Marinović savetuje da uvek treba proveriti koji se podaci traže, ali i čitati Politiku privatnosti.
Komentari
Poslednji komentari
LudiMilojko
14:53 // 23. 1. 2023.
Nepostoji zakon o zastiti podataka.Onda nebi izvrsitelji mogli da rade kriminalne randje.Direktno kontaktira banku ili penzioni fond uzima novac odma izvrsitelju.Drugi vrh je bio nazovu biro za rad i uzmu podatke gde radi neko i uzmu posalju isto diretno firma isplacuje deo plate izvrsitelju.Katastar svakoj budali ko plati izdaje sve informacije preko JMBG.Isto sve informacije dobije.
Sofronije
07:54 // 24. 1. 2023.
Katastar sa zaposlenim porodičnim članovima kriminalnih sklonosti, ,koji su preizgradili svoje placeve a ne plaćaju ni porez ni druge troškove, jer su zaštićeni, pošto rade trange -frange kombinacije, koji na prst otimaju nekretnine od starih ljudi .Imaju uvid u bazu podataka gradjana i to koriste za bogaćenje i dele sa izvršiteljima.Treba neko da udje u Katastar proveri ove sa kupljenim diplomom
Путник
13:49 // 23. 1. 2023.
Да ли је познато због чега код плаћања рачуна на шалтерима ЕПСа траже да упишу број картице и име и презиме власника и да ли имају право на то? Само још да нам попишу ПИНове и могу да купују онлајн са нашим картицама. Без тих података није било могуће платити струју. Који је имејл Повереника да пријавимо овај проблем и званично тражимо објашњење.
SANDRA
13:45 // 23. 1. 2023.
Molim vas, kako to izvesti.Odete u banku, otvorite tekući račun,podignete kredit i kojim slučajem zakasnite sa otplatom rate, odmah zovu.E tu je problem.U ime banke zovu neka lica, verovatno zaposlena po stranačkoj pripadnosti,ispred Agencije sa kojom banke u Srbiji imaju saradnju i kojima te iste banke nesebično daju podatke gradjana, bez da su ih prethodno obavestili ili pitali da li su saglasni
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.