Poznanik zmija

PROKUPLJE - Tomislav Veljković, poznatiji u Prokuplju kao Toma Zančanin, godinama ima neobičan hobi, možda najneobičniji u zemlji - druženje sa zmijama.

Mnogima sugrađanima je iz kupatila, podruma, ostave, pomogao da izbace zmiju u slučaju da se ona tamo nađe.

Ovog Prokupčanina, po tome znaju u celoj Toplici.

Kaže da je baš pre nekoliko dana išao u jedno selo u Dobriču da iznese čoveku zmiju iz spavaće sobe, a već dan-dva posle zvali su ga i u gradu da ukloni neprijatnog gmizavca iz kupatila.

On se sa zmijama, bilo da su opake otrovnice, kao što su šarke i poskoci, ili obični smukovi i belouške – druži kao sa domaćim životinjama.

Nedaleko od grada Toma svakodnevno čuva nekoliko koza. Tu je demonstrirao kako se druži sa zmijama. Na puteljku usred šume pronašao je svoje „prijateljice“ i slobodno uzeo u ruke dve zmije. U desnoj ruci drži poskoka, jednu od najotrovnijih zmija Evrope, a u levoj smuka dužeg od dva metra. Objašnjava kako uspeva da priđe zmijama bez bojazni.

- To je tajna koja se prenosi s kolena na koleno. Ja sam imao sreću da mi je poveri moj pokojni komšija Milutin Aksentijević Karakač, pod zakletvom da je nikome ne kazujem. Pred smrt, tajnu ću preneti mom unuku Miši, koji na jesen polazi na medicinski fakultet - kaže Veljković.

Ističe da je druženje sa zmijama počelo pre mnogo godina, kada se vratio sa odsluženja vojnog roka.

- Sa zmijama se družim skoro pola veka. Pomagao sam ljudima kad god su me pozvali, bilo ovde u gradu ili u udaljenim selima. Neko me daruje, neko kaže hvala, a neko ni to. Sad sam zašao u godine, sedamdeset prva mi je, pa sve ređe to radim. Ali, volim, kad se ovde na brdu osamim, da pozovem moje prijateljice. Onda se mi lepo ispričami i izigramo – tvrdi ovaj po svemu neobičan čovek.

On kaže da zmije traže pažnju i nežnost i da tačno znaju da li neko hoće da ih zaštiti ili ubije.

Napadaju samo kada misle da su u opasnosti. I njemu se dogodilo da ga ujede šarka, baš zbog jednog grubog poteza. Tada je završio u bolnicu i primio serum.

Toma napominje da stalno pomaže seljacima i kada im zmija otrovnica ujede neku domaću životinju, kravu, ovcu, kozu... Tad posebnim sistemom masaže neutrališe otrov i uglavnom spasi životinju. Za ovo, kaže, nije potrebna tajna, već je to naučio od detinjstva, čuvajući ovce i koze.

Priseća se da je na brdu iznad grada gde sad samo on čuva koze, nekada bili voćnjaci, vinogradi i najzad šuma i pašnjaci sa kolibama gde se čuvala stada ovaca i koza, pa krave, konji, magarci, po kojima su, zbog velikog broja, Prokuplje podrugljivo i zvali Magarevo.

Sada je skoro sve zapušteno. Cela sverna strana brda je pod gustom šumom i šikarom. Zmija ima u izobilju, pa Tomislav Veljković ne brine za svoje neobično druženje.