Pravila ponašanja službenika propisana Kodeksom, utisak Nišlija je da se slabo primenjuju

Pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, odnos prema građanima, politička neutralnost, neki su od propisanih principa koji važe i za službenike u lokalnim samoupravama. Ti principi su deo Kodeksa ponašanja, koji je prema dostupnim podacima usvojen i u Nišu, ali je utisak građana da se ta pravila u Gradskoj upravi ne poštuju dovoljno.

Kodeks ponašanja državnih službenika sadrži 16 principa koje službenici imaju obavezu da poštuju, te je važno da i građani Niša znaju da prema tim propisima zaposleni u Gradskoj upravi treba da budu nepristrasni u svom radu, politički neutralni, kao i da treba da odbiju poklon ili drugu korist i da rade u javnom interesu.

Propisi jasno definišu šta građani imaju pravo da očekuju od službenika - da budu dobri stručnjaci i dobri domaćini. Pravila bi u Nišu trebalo više da se primenjuju; foto: printskrin

Model kodeksa ponašanja službenika na lokalnom nivou pripremila je Stalna konferencija gradova i opština, a do sada ga je usvojilo i primenjuje oko 40 % lokalnih samouprava. Prema dostupnim podacima Kodeks je usvojen i u Nišu još 2017. godine, ali je iskustvo građana da se pravila ne poštuju dovoljno.

Da li je tako nismo uspeli da saznamo u Gradskoj upravi u Nišu, jer je načelnik na odmoru, a njegova zamenica nije odgovorila na pozive novinara.

Ono što je važno da građani znaju je da je svrha donošenja kodeksa na lokalnom nivou da pre svega utvrdi lični i profesionalni integritet postupanja i ponašanja koje svi službenici treba da poštuju, objašnjava Maja Stojanović Kerić iz SKGO.

Takođe da doprinese izgradnji poverenja građana u lokalnu vlast kao i da doprinese unapređenju efikasnosti i objektivnosti postupanja samih službenika. Kada se kodeks jednom usvoji on se objavljuje na internet stranici opštine ili grada, na oglasnoj tabli, a takođe rukovodioci organa službi organizacije su dužni da ga učine dostupnim građanima na odgovarajućim mestima u lokalnoj upravi kao što su mesne kancelarije, šalterske službe i sl. - navodi.

Zašto su ovakvi propisi važni za građane i društvo u celini objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Da bi korist postojala i da bi bila veća, građani za početak moraju da znaju šta je to što jedan službenik sme, a šta ne sme da radi, navodi Nenadić, a pored toga da znaju kome da ukažu ukoliko se ispostavi u nekom konkretnom slučaju da je službenik prekršio pravila.

Kada je reč o prijavljivanju nepravilnosti, za kodeks važi isto kao i za zakone, dakle moraju da postoje kanali gde građani mogu da se obrate i prijave povredu da znaju šta mogu i šta imaju pravo da očekuju tim povodom, koji je to rok u kome neko treba da ispita slučaj, i da znaju da ne smeju pretrpeti štetne posledice ukoliko se odvaže na to da prijave moguću povredu zakona ili kodeksa - ističe.

Predsedavajuća Visokog službeničkog saveta Ranka Vujović kaže da Kodeks ima dvojaku ulogu. S jedne strane da državnim službenicima olakša u smislu da im ukaže na to koja su poželjna pravila ponašanja, odnosno šta je to što se od njih očekuje na njihovom radnom mestu.

Sa druge strane da građanima ukaže na to na šta imaju pravo odnosno kakvo to ponašanje državnog službenika imaju pravo da očekuju kad se obrate odgovarajućem organu državne uprave radi ostvarivanja ili zaštite svojih prava - objašnjava.

Pravila ponašanja zaposlenih, njihov odnos prema radu, kolegama, poštovanje dostojanstva korisnika, neka su od propisanih principa.

Zatim tu su ona klasična pravila odnosno principi rada u svim javnim službama kakvi su efikasnost u ostvarivanju prava građana, ekonomičnost kada je u pitanju način trošenja odnosno raspolaganja državnim sredstvima bez obzira da li su ona novčana ili su u pitanju materijalna sredstva kojima državni službenik raspolaže. Zatim to je javnost u radu, to su principi vezani za političku neutralnost, zaštitu od korupcije i tome slično - dodaje.

Prema preporukama Saveta radi se i na unapređenju načina prijema pritužbi građana i načina merenja zadovoljstva pruženim uslugama, putem veb-sajta, kroz anketiranje korisnika i slično.

Kodeks je jedan od rezultata reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku Evropske unije.