Pravoslavci poranili po badnjake u obližnje šume [foto]
Poslednjeg dana Božićnog posta, na Badnji dan, po tradiciji - u ranu zoru, brojni pravoslavni vernici poranili su u obližnje šume po badnjak, mlado drvo hrasta koje se uveče unosi u kuću.
Po badnje drvo obično odlazi domaćin kuće sa sinovima ili unucima, a u šumi se obično bira mladi hrast, pravo stablo koje se može preseći sa 3 udarca sekirom tako da padne ka istoku. Kada se po badnjak odlazi organizovano, u većim grupama, badnjak se pre seče osvešta i zaliva vinom. Odabrano stablo se po odabiru pozdravlja:
Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić.
"Dobro jutro, badnjače i srećan ti Božić"; foto: Vanja KeserDrvo se posipa žitom, a negde mu se daruje i kolač posebno umešen za tu prilikuIver koji padne sa badnjaka tokom seče ima višestruko značenje u raznim krajevima i najčešće se čuva do naredne godine.
Badnjak preko dana stoji ispred kuće, a unosi se uveče, zajedno sa slamom i domaćin ga stavlja uz ognjište, gde se kasnije pali.
Nakon jutarnjih liturgija, nošenje i nalaganje badnjaka biće organizovano i u brojnim hramovima na jugu Srbije.
Simbolika badnjaka
Badnjak se poliva vinom i žitom; foto: Vanja KeserHrastovo ili cerovo drvo predstavlja ono drvo koje su, po predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Etnolozi i antropolozi smatraju da je poštovanje svetog drveta mnogo starije i da se samo nadovezuje na staroslovenske običaje i verovanja.
Još su antički putopisci opisivali Slovene kao narod koji poštuje šume i vode, a upravo hrast navode kao najsvetije drvo s božanskim duhom, o čemu i danas svedoče brojni "zapisi" u mnogim mestima širom Srbije, a sveto drvo je upravo - hrast.
Komentari
Poslednji komentari
Ateist
17:31 // 6. 1. 2020.
Kad bi gospoda pravoslavci i poadili neko drvo umesto sto samo seku bilo bi lepo.
poznati teolog i antropolog Verko
12:42 // 6. 1. 2020.
Suština Božića je da se slavi na zimsku kratkodnevnicu severne Zemljine hemisfere. Bila je 22. decembra 2019. Srećan praznik!
vlada
16:11 // 6. 1. 2020.
Suština Božića nije datum, jer je datum Božića (25. decembar, a ne 22. decembar) izabran kao nastavak velikog Rimskog praznika Saturnalie. U Bibliji ne postoji ni najmanji nagoveštaj da je Isus rođen u zimu, već se najčešće pominje proleće. Suština Božića je slavljenje rođenja spasitelja Hrista. Gregorijanci i reformirani Julijanci ga slave 3 dana nakon kratkodnevnice, ostali 13 dana kasnije.
Aleksandar
10:58 // 6. 1. 2020.
Da ste jutros išli po badnjak videli bi kako Srbi poštuju šume i vode, smeće na sve strane... Žalosno...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.