Praznična praznina: depresija u vreme Nove godine
Iako većina ljudi novogodišnje praznike uglavnom vidi kao priliku za uživanje u odmoru ili provodu sa porodicom i prijateljima, sve je više onih koji se, kako pokazuju istraživanja, ovih dana osećaju neraspoloženo i depresivno.
Prema rečima psihoterapeuta Sandre Mojašević iz psihološkog centra “Psihosfera” u Nišu, nekim ljudima se u vreme praznika dešava da ne mogu da učestvuju u prazničnoj euforiji, jer osećaju neraspoloženje, gubitak volje, usamljenost i tugu.
Razlozi za takva osećanja, kaže ona, mogu biti različiti - loša finansijska situacija, nemogućnost da se negde putuje, ili da se napravi raskošna praznična trpeza. Takođe, Mojašević naglašava da je praznik period kada je obično cela porodica na okupu, pa tada “isplivaju” problemi koji su tokom godine gurani pod tepih, što pojačava tenziju u odnosima.
Posebno je teško onima koji praznike čekaju sami, bez bliskih osoba, koji su u prethodnoj godini pretrpeli gubitak ili bolan raskid. Razmišljanje da je užasno praznike čekati sam, da je to nemoguće podneti, i da smo zbog toga gubitnici, dovode do zaključka da smo manje vredni i da smo u beznadežnoj situaciji - navodi Mojašević.
Praznici naročito teško padaju onima koji ih sami slave (foto: flickr.com)Kao naročit problem, ona ističe to što u vreme praznika ljudi često osećaju da obavezno moraju da budu dobro raspoloženi i veseli, i da sve mora da prođe savršeno, što stvara dodatni pritisak i povećava šanse da takva očekivanja ne budu ostvarena. Ona dodaje da bi se ljudi osećali znatno bolje kada bi naučili da tolerišu situacije koje im nisu po volji i koje im ne idu u korist.
Kako se izboriti sa prazničnom depresijom?
Fenomen “praznične depresije” je novijeg datuma, kako tvrdi Mojašević, i prema nekim istraživanjima, 25 do 30 odsto ljudi se ne oseća srećno i zadovoljno u vreme novogodišnjih praznika. Njoj su, kaže ona, skloniji ljudi koji su inače skloni depresivnom raspoloženju.
To su obično osetljivi ljudi, skloni pesimističnom načinu razmišljanja. Kod ovih ljudi praznik je okidač, aktivirajući događaj, koji podstiče niz negativnih razmišljanja koja dovode do osećanja tuge. Usled negativnih razmišljanja oni se povlače i osamljuju - dodaje Mojašević.
Ipak, naša sagovornica smatra da postoje mehanizmi borbe protiv depresije koje je moguće primeniti. Pre svega, neophodno je napraviti dobru organizaciju vremena i raspoloživih finansija u toku praznika, kako ne bismo osećali pritisak zbog neispunjenja prevelikih očekivanja. Nakon toga, treba korisiti energiju na konstruktivan način.
Aktivirajte telo, obnovite stara prijateljstva, uživajte u stvarima koje vam pričinjavaju zadovoljstvo. Izbegavajte priče o teškim temama, okrenite se humoru i pozitivnim razmišljanjima. Fokusirajte se na sadašnjost i budućnost, ne preispitujte događaje iz prošlosti koje ne možete promeniti - kaže ova psihološkinja.
Ona dodaje da praznična depresija traje koliko i praznici, te da je uglavnom bezopasna. Međutim, ukoliko bezrazložna tuga potraje i nakon praznika, ukoliko se loše raspoloženje intenzivira i ometa u životu i radu, treba potražiti pomoć psihologa ili psihijatra.
Komentari
Poslednji komentari
Milos
00:17 // 2. 1. 2015.
Jos kada se svemu tome doda besparica, kako covek da ne bude depresivan...
gradjanin pokorni
08:15 // 1. 1. 2015.
Ušli smo u "godinu odgovornosti" u kojoj će još više da haraju neodgovorni, koji su jadni i izmučeni narod doveli do prosjačkog štapa.
Tom narodu želim srećnu Novu godinu!
Ne slazem se
22:23 // 31. 12. 2014.
Neraspolozna sam, nije mi do slavlja, a ne znam zasto. Nijedan od navedenih razloga nije.
Jednostavno, postali smo kao zombiji! Ne osecamo vise....
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.